U ovom članku donosimo priču o ženi koja je doživela poniženje koje ju je probudilo i osnažilo. U nastavku saznajte kako je pronašla snagu da se suprotstavi i promeni svoj život…
U poslednjih nekoliko godina, moj odnos sa Roryjem bio je pun ljubavi i međusobnog poštovanja. Bili smo zajedno četiri godine, a verili se pre šest meseci. Iako se trudim da se uklopim u njegov svet, nedavna večera sa njegovim prijateljima pokazala je da ponekad to što želim nije uvek ono što se stvarno dešava. Iako sam želela da budem deo njegovog života, bila sam sve više svesna da se često nalazim na suprotnoj strani onoga što sam mislila da želim.
- Veče je počelo prijatno i bez ikakvih naznaka da će se dogoditi nešto što će promeniti sve. Svi smo sedili za stolom i razgovarali o putovanjima, a jedan od Roryjevih prijatelja je podelio svoja iskustva o Evropskim destinacijama. Osećala sam uzbuđenje jer sam im želela reći svoja iskustva, koja su mi bila važna. Kada su se obratili meni s prijateljskim osmehom i upitali me šta volim da radim kada putujem, bila sam spremna da podelim svoja iskustva, uspomene i ljubav prema otkrivanju novih kultura.
Međutim, u tom trenutku Rory je iznenada prekinuo razgovor. Njegove reči su bile hladne i neosetljive, a njegov ton sarkastičan. „Oh, nemojte je pitati o tome. Misli da je čitanje nekoliko blogova o putovanjima čini stručnjakom za kulturu. Sledeće će nam pričati o tome kako je ‘otkrila’ picu.” Te reči su me potpuno zbunile. Srce mi je stalo, a u tom trenutku su svi u prostoriji počeli da se smeju, što je bilo kao grom koji je udario u mirnu noć. Pokušavala sam da uhvatim bilo koji znak kajanja ili saosećanja na njegovom licu, ali ništa nisam mogla da vidim. Umesto toga, izgledao je zadovoljan time što je rekao, kao da mu je drago što su svi u sali počeli da se smeju na moj račun.
- U tom trenutku je nešto u meni potpuno puklo. Iako sam osećala da je srce ispunjeno tugom i sramom, morala sam da prikupim hrabrost. U svakom trenutku dok su se svi smeštali u svoju udobnost, ja sam postajala sve manja. Stomak mi je bio stegnut od nelagodnosti, a svi su nastavili sa šalama na moj račun. Njegovi prijatelji su se smeštali i smeštali, sve dok nisam osetila knedlu u grlu koja me gušila. Ali, u tom trenutku sam znala da moram nešto da uradim. Bilo je vreme da preuzmem kontrolu.
Zašto bih sedela i pravila se da je sve u redu? U trenutku kada su svi očekivali da ću samo da se povinujem i nastavim s rukovanjem svojim osećanjima, ja sam odlučila da stanem. Duboko sam udahnula, skupila hrabrost i donela odluku koja mi je zauvek promenila život. Pogledala sam ga direktno u oči i rekla: „Znaš, Rory, u pravu si.
Dodoism jednu odluku.” U tom trenutku sam skinula verenički prsten sa svog prsta i stavila ga na sto između nas. Nisam ga obratila, ali moje reči bile su jasne. „Ne želim da se udam za nekog ko misli da je smešno ponižavati me pred drugima.” To je bio trenutak kada sam znala da ne želim da budem deo ničega što je podržavalo zlostavljanje, pa makar bilo upakovano u smeh i šale.
- Iako su svi za trenutak zanemeli, tišina u prostoriji je bila dovoljna da osetim punu težinu svojih reči. Rory je pobledelo gledao u mene, a njegovi prijatelji su se izbegavali pogledima, nesvesni šta da rade u ovom neočekivanom trenutku. Ustala sam, uzela torbu i polako otišla iz restorana, držeći glavu visoko. Tišina je bila i dalje prisutna dok sam koračala prema izlazu. Bilo je teško, ali osećala sam da sam napravila pravu stvar.
Sada, dok sedim sama u svom stanu, razmišljam o tome što sam uradila. Da li sam preterala? Da li sam bila preosetljiva ili sam konačno pronašla svoj glas? Ponekad, razmišljajući o svim emocijama koje su prolazile kroz mene tog trenutka, shvatila sam da nije bilo ništa loše u tome što sam se borila za svoje dostojanstvo. Osećala sam se kao da sam donela najbolju moguću odluku, ma koliko ona bila teška. U tom trenutku sam shvatila da se ne treba stideti boriti za ono što verujemo da zaslužujemo. Možda nije bilo lako doneti tu odluku, ali je to bila odluka koja je izašla iz mog srca, čak i ako nije bila popularna.
Kada se suočiš sa trenutkom u kojem te neko ponižava i svi to vide, to je trenutak kada moraš da prepoznaš svoju unutrašnju snagu. Svi su očekivali da budem pasivna, da se povinujem i nastavim kao da ništa nije bilo. Ali, ja nisam želela da budem žrtva, nisam želela da nastavim da tolerišem poniznosti. To je trenutak kada moraš da izgovoriš reči koje ti mogu promeniti život. Sada znam da je najvažnija stvar u životu borba za svoju unutrašnju vrednost, jer bez nje ništa drugo ne znači.
