„Nisam tvoja garancija. Ovo je moj život.“

U ovom članku Vam donosimo potresnu ispovest žene koja je shvatila da brak ne znači i gubitak dostojanstva, granica i sopstvene imovine. U nastavku pročitajte kako je jedna odluka zauvek promenila njen život i razotkrila pravu istinu o porodici u koju se udala…

Reči su ostale da lebde između njih, guste i teške, kao zadah nakon nagle eksplozije. Nikolaj je nervozno zgrabio daljinski upravljač i snažno ga bacio o sto, kao da će tim pokretom utišati sve ono što mu se u glavi sudaralo. U njegovom licu skupljala se ljutnja, obrazi su mu goreli, a glas je bio napet do pucanja kada je viknuo da li ona to radi namerno i da li joj je cilj da njegovoj majci pozli. Elena se nije ni okrenula. Stajala je pored sudopere i nastavila da pere tanjire, pokretima koji su bili jednolični, gotovo mehanički. Kao da je svu energiju potrošila i da joj je ostalo samo to da završi započeto. Smireno mu je rekla da se smiri i da, ako ga zaista brine majčino zdravlje, može početi tako što ona više neće pretraživati njene fioke i ormare.

• Nikolaj je ušao dublje u kuhinju, gestikulirao rukama i govorio sve brže. Govorio je kako njegova majka želi samo najbolje, kako ona smatra da Elena živi neozbiljno, kao devojčica, iako ima trideset pet godina, muža i porodicu. Ponavljao je da brak nosi odgovornost i da se mora misliti na budućnost.

Tada se Elena okrenula. Obrisala je ruke krpom, polako, i pogledala ga pravo u oči. Rekla mu je da je to njen stan i da ima pravo da odluči gde će držati čaj, posuđe i sve ostalo. Ako ona želi da čaj stoji u donjoj fioci, tamo će i stajati. Bez objašnjenja i bez rasprave. On je glasno uzdahnuo, onako kako ljudi rade kada žele da pokažu koliko su povređeni i neshvaćeni. Optužio ju je da stalno govori “moje” i da se ponaša kao da i dalje živi sama, zaboravljajući da sada deli život sa njim.

• Elena mu je mirno odgovorila da vrlo dobro zna da ne živi sama. Zna to svaki put kada neko ulazi u kupatilo dok se ona tušira jer navodno nešto curi. Zna kada u frižideru pronađe tegle koje nije kupila i kada primeti da su joj dokumenta pomerena. Sve to primećuje, ali ćuti predugo. Tišina koja je usledila bila je teška i neprijatna. Kao da je prostorija postala manja. Elena je tada pitala da li je ideja o preuređenju stana bila njegova. Nikolaj nije odgovorio. To ćutanje joj je bilo dovoljan odgovor. Rekla je da je jasno da ideja nije njegova, već njegove majke, koja sve to opravdava brigom za porodicu i strahom da se stan, ne daj Bože, ne izgubi.

Elena se kratko nasmejala, bez trunke veselja. Objasnila je da stan nigde ne ide i da je testament jasan. Čak i da se njoj nešto desi, stan ne pripada njegovoj majci. Nikolaj je pokušao da je opravda, govoreći da ona samo brine, ali Elena ga je prekinula rečenicom koja ga je pogodila jače nego bilo kakav vrisak. Rekla mu je da je njegova majka u dugovima do guše. Okrenuo se ka prozoru, oslonio se rukama na dasku i rekao da ne razume. Elena mu je smireno odgovorila da možda ne želi da razume. Ispričala mu je da su sudski izvršitelji već dolazili, da je njegova majka podigla kredit na njegovo ime i da sada želi njen stan kao zalog.

Njegova ramena su se spustila, kao da je tek tada shvatio koliki teret nosi. Promrmljao je da mu je majka rekla da pomaže porodici. Elena je objasnila da je to već četvrti pokušaj da se izvuče iz dugova, samo što ovaj put cilja mnogo više. Kada se okrenuo, oči su mu bile mutne. Rekao je da mu je ona ipak majka. Elena mu je tiho odgovorila da je ona njegova žena, ili je barem bila.

• Ušla je u dnevnu sobu. Miris novog laminata više joj nije davao osećaj doma. Sve je počelo da liči na privremeni prostor, na mesto gde se samo prolazi. Nikolaj ju je pitao da li je zaista mislila da će pristati na sve to. Ona mu je odgovorila da je mislila da je odrastao. On je zalupio vrata ormarića i viknuo da ne zna kako je biti rastrzan između dve strane. Elena mu je rekla da ona to zna vrlo dobro, jer je bila treća strana, ona koju je on bio spreman da žrtvuje. Zamolio ju je po imenu, ali ona ga je prekinula i rekla mu da ode, da prespava kod majke i da razmisli gde mu je mesto. Prošla je pored njega bez dodira. Vrata su se zatvorila tiho, ali sa konačnošću koja se ne može povući.

Već naredne večeri, zvono je zazvonilo. Glas iza vrata bio je prepoznatljiv. Njegova majka je došla bez poziva, lupala je potpeticama i vikala da stan treba da pripada mužu i da ona nije rodila sina da bi mu žena komandovala. Elena joj je kroz vrata rekla da ode kući i da razgovora više nema. Svekrva je vikala da Kolja dolazi i da će njih troje odlučiti, ali Elena joj je mirno rekla da zna za dugove. Nastala je tišina, a zatim udarac u vrata. Žena je siknula da je Elena samo imala sreće i da bi bez njih sve izgubila. Elena joj je zapretila policijom. Koraci su se udaljili, ostao je samo težak miris parfema.

Nikolaj se kasnije vratio iz prodavnice. Rekao je da mu je majka rekla da je Elena bila gruba. Elena mu je odgovorila da mu laganje ide bolje od hrabrosti. Kada joj je rekao da su uterivači ispred majčine kuće, ona mu je rekla da to nije njen problem. On je očajno govorio da ne može da bira između njih dve, a ona mu je mirno rekla da je već izabrao. Kada ju je zgrabio za ruku i podsetio da je udata, ona ga je naterala da je pusti. Izvukla je dokumenta i rekla mu da je promenila testament i da će, ako joj se nešto desi, stan otići fondaciji koja pomaže ženama koje su preživele porodično nasilje. Nikolaj je pobledio i rekao da nije normalna. Ona mu je odgovorila da jeste, konačno.

• Kasnije ju je pitao da li je ozbiljna. Objasnila mu je da nasilje nije samo udarac, već i stalni strah u sopstvenom domu. On je rekao da ne želi da mu majka umre u dugovima, a Elena mu je predložila da proda auto, jer njen stan nije rešenje. Sledećeg dana, na vratima se pojavio natpis o zabrani ulaza i nova kamera. Kada je njegova majka nazvala, Elena joj je mirno rekla da je podnela zahtev. Optužbe o uništavanju porodice nisu je dotakle. Odgovorila je da je bolje biti slobodna nego rob.

Dve sedmice kasnije, Elena je sedela pored prozora. Ispred nje su bili papiri za razvod, testament i računi. Poruka od advokata stigla je kratko i jasno, sa datumom saslušanja. Nije plakala. Praznina koju je osećala bila je čista i mirna. Kada je zvono ponovo zazvonilo, na vratima je stajala mlada žena iz programa podrške za žene nakon razvoda. Elena se osmehnula i rekla da ne želi samo da učestvuje, već i da pomogne drugima. Mesecima kasnije, na vestima je videla prilog o zaduženoj penzionerki koja pravi skandale. Prepoznala je lice, ugasila televizor i sipala sebi dobar čaj. Sedela je u tišini, bez straha, bez krivice i bez tuđih dugova. Ostao je samo život, onakav kakav treba da bude.