U ovom članku donosimo pregled starih srpskih narodnih verovanja kojima su naši preci privlačili novac, sreću i blagostanje, a terali siromaštvo i lošu energiju. U nastavku saznajte koje su rituale i običaje praktikovali da bi prizvali dobru energiju u svoj dom i život…
Naši stari su kroz vekove stvorili narodna verovanja, poučeni iskustvom, kako bi prizvali u dom sreću, novac, blagostanje, slogu i mir, a sa druge strane, bilo je i onih kojima su terali zlo i siromaštvo. Verovanja i običaji bili su im, posebno u teškim situacijama, kao neka vrsta utehe, jer su smatrali da će uz njihovu pomoć dobra sudbina doći na vrata kuće. Mnogi od ovih običaja su se prenosili s generacije na generaciju i postali su deo svakodnevnog života. Evo nekoliko narodnih verovanja koja su koristili naši preci za privlačenje sreće u dom, a sigurno ste ih čuli od svojih baka i deka.
- Jedno od najpoznatijih verovanja jeste da susret sa dimničarem donosi sreću. Tradicija kaže da bi trebalo da se uhvatimo za dugme kada ugledamo dimničara. Ovaj običaj potiče iz uverenja da dimničari predstavljaju duše naših predaka koje se pojavljuju u telu nepoznate osobe. Ovaj običaj je bio vrlo rasprostranjen i često je bio viđen kao znak sreće koji će doneti prosperitet u dom.
Pored dimničara, naši preci su verovali i u sreću koju donosi pronađen novčić. Ako bi u šetnji naišli na metalni novčić, smatrali su da će imati sreće ceo dan. Blic piše da su naročito srećni bili novčići sa rupom ili oni koji su bili savijeni, a verovalo se da bi ih trebalo nositi u levom džepu kako bi sreća bila sigurna.
- Pored novčića, beli luk se smatrao moćnim zaštitnikom od zlih sila. U srpskom narodnom verovanju, beli luk je bio zaštita od vampira i drugih nečistih sila, pa je često korišćen kao amajlija ili u ishrani. Verovalo se da zmije beže od mirisa belog luka jer one navodno “kradu sreću”. Naši preci su čak verovali da je za zaštitu od zlih sila potrebno beli luk oljuštiti noktima, što je smatrano još snažnijom zaštitom. “Jutarnji list” navodi da se beli luk smatrao “magijskom biljkom” koja je imala moć da odbrani dom od svih negativnih uticaja.
Još jedno verovanje koje je bilo posebno značajno za porodice jeste da bosiljak donosi sreću, naročito porodiljama. Ova biljka, koja se u narodu zove “Božji cvet”, verovalo se da ima moć da obezbedi zdravlje i sreću novorođenčadi i porodiljama. Smatralo se da ako se porodilje kupaju u vodi u kojoj je potopljen bosiljak, biće zdrave i srećne. Ovaj običaj je bio duboko ukorenjen u srpskom narodu, a bosiljak je često bio prvi biljni sadni materijal koji se stavljao u baštu. “Avaz” podseća da se bosiljak i danas koristi u mnogim ritualima za privlačenje sreće i zdravlja.
Za sreću i blagostanje u domu, naši preci su verovali da je važno imati čist i uredan dom. Verovalo se da dobra energija ulazi samo u domove koji su čisti i dobro organizovani. Na kraju čišćenja, naši preci su palili sveće kako bi privukli pozitivnu energiju. Takođe, “Avaz” navodi da je važno u takvom domu imati i saksijsko cveće, jer je ono, prema verovanjima, privuklo ljubav i radost ukućanima.
- Slično tome, naši stari su verovali da hleb i so donose sreću. Hleb je bio simbol života, a so simbol napretka. Nikada se nije smelo bacati staro hleb, jer bi se time navukla nesreća u dom. Umesto toga, komadi starog hleba su se koristili za hranjenje životinja, jer je verovano da će osoba koja to čini uvek biti u veselju. “Blic” ističe da je so, kao i hleb, imala važnu simboliku – koristiti je kao amajliju za privlačenje sreće, a verovalo se da će, ako se posipa po prozorskim štokovima, povratiti sreću koja je otišla.
Verovanja koja su se odnosila na teranje siromaštva takođe su bila važna za naše predke. “Jutarnji list” piše da se đubre nije smelo iznositi noću jer je verovano da to priziva bedu. Takođe, nikada se nije smelo zviždati u kući, jer su naši preci verovali da zviždanjem prizivamo vetar, koji odnosi sve što je vredno, uključujući novac. Takođe, nije se smelo pozajmljivati novac ponedeljkom, jer se verovalo da će nas tokom cele nedelje pratiti veliki troškovi i dugovi.
Jedno od poznatih narodnih verovanja jeste da se novčanik uvek mora držati barem delimično pun. Verovalo se da će prazni novčanici prizvati praznu sudbinu, pa se čak smatralo da to može blokirati ulazak novca u kuću. Isto tako, metla je bila simbol sreće – verovalo se da ako je metla postavljena uspravno, to blagosiljava dom i pomaže da „pare stoje“. “Avaz” prenosi da se metla držala u tom položaju kako bi se osiguralo da novac ostane u kući.
- Za prizivanje novca, stari običaji su sugerisali da se hleb, so i novac prvi unesu u novi dom. Verovalo se da će ovakvi predmeti doneti blagostanje u novi dom. Takođe, novčić pod stolnjakom je bio još jedan način da se “pare lepe za kuću”. Prema verovanju, stavljanje novčića ispod stolnjaka tokom važnih praznika kao što su Božić, Vaskrs i Mitrovdan donosi sreću i blagostanje.
Ova stara narodna verovanja ostala su duboko ukorenjena u kulturi, i mnogi od nas i danas se prisećaju tih običaja kroz priče koje su prenosile naše bake i deke. Mnogi od njih služe kao podsetnici na važnost tradicije, a verovanja o sreći, zdravlju i blagostanju i dalje čine snažan deo naše svakodnevice.
