Žena kojoj je muž zapretio da se neće vratiti kući ako rodi žensko dete, preživela je jedan od najtežih trenutaka svog života. Ova šokantna priča iz male sredine nosi sa sobom snažnu poruku o vrednostima, predrasudama i važnosti ljubavi i poštovanja u porodici. Iako je 21. vek, i dalje postoje ljudi koji veruju da je rod muškog deteta vredniji od ženskog, a takva uverenja ostavila su dubok trag i u ovoj priči.
- Mnoge žene koje žive u tradicionalnim sredinama često se suočavaju s velikim pritiscima da rađaju mušku decu. U nekim slučajevima, takvi pritisci prelaze u prijetnje i nasilje.
Iako je ovo ozbiljan društveni problem, u mnogim zemljama i dalje se smatra da je muž i otac autoritet koji odlučuje o svim pitanjima u porodici, pa tako i o rodnoj ravnoteži. Nažalost, ova žena je bila jedan od onih koji su se našli u ovoj situaciji, jer njen muž nije mogao da podnese još jedno žensko dete.
- Nakon što je žena ponovo ostala u drugom stanju, njen muž nije mogao da podnese ideju da će ponovo imati ćerku. Bio je odlučan u tome da ne želi više žensku decu i, kako bi izrazio svoju frustraciju, rekao joj je: “Ako rodiš žensko dete, ne vraćaj se kući”. Iako je ovo zvučalo kao nemoguća pretnja, žena je ipak odlučila da iznese svoje osećaje doktoru koji je bio prisutan u trenutku porođaja.
Doktor, očigledno iskusan i pun empatije, nije mogao da veruje u reči ove žene, jer je svaka majka u trenutku porođaja obično presrećna kada primi svoje dete u ruke, bez obzira na pol. Međutim, ova žena bila je tužna i nemoćna, samo suze su joj padale niz lice. Nije imala snage da izgovori mnogo reči, ali je ipak ispričala doktoru svoj duboki bol i neizmernu tugu. Rekla je da joj je muž zapretio da se ne vraća kući ako rodi još jednu devojčicu. Doktor je tada odlučio da, iako nije mogao promeniti okolnosti, nešto učini kako bi pokušao ublažiti ovaj težak trenutak.
- U trenutku kada je muž stigao da vidi svoju “novorođenu” bebu, doktor ga je uputio na drugu sobu, gde je bilo drugo dete koje nije bilo u dobrom stanju – bilo je deformisano. Doktor je iskoristio ovu priliku da podseti muža na stvarne vrednosti života i roditeljstva. Pokazao mu je bebu i, kada je on shvatio u kakvom je stanju, bila je očigledna reakcija straha, bola i šoka. Doktor je tada odlučio da ga povede u drugu sobu, gde je on uzeo u ruke svoju pravu ćerku, a doktor mu je rekao: “Ovo je tvoje dete”. Ovaj trenutak bio je presudan – muž je konačno shvatio vrednost svoje ćerke.
- Njegovo ponašanje se promenilo, od šoka i odbijanja do potpune promene mišljenja. On je shvatio da pol deteta nije presudan, da ljubav i pažnja prema detetu trebaju biti jedini kriterijumi. Taj trenutak mu je pomogao da, na neki način, popravi odnose u porodici. U tom trenutku, podsetio se na svoju odgovornost kao roditelja i partnera, kao i na ljubav prema svojoj porodici. Ovaj preokret u mišljenju nije samo uticao na njega, nego i na okolinu, pokazujući koliko je važno imati pravu perspektivu kada je u pitanju odgoj i ljubav prema deci, bez obzira na njihov pol.
Ova priča je samo još jedan podsjetnik na to kako su predrasude i stereotipi, koji se temelje na rodu, i dalje prisutni u mnogim zajednicama. Iako je 21. vek, takva uverenja i dalje upravljaju životima mnogih žena. U stvarnosti, pol deteta nije ono što treba da odredi ljubav roditelja, već je to zdravlje i sreća deteta, bez obzira na to da li je muško ili žensko.
- Jedan od ključnih trenutaka u ovoj priči jeste ono što je doktor rekao: “Bog je taj koji određuje pol, ali nekada jedno žensko dete može biti korisnije nego troje muške dece”. Ova rečenica ne samo da podseća na važnost vrednosti svakog života, već i na to koliko je važno gledati širu sliku i razumeti duboke emotivne i društvene aspekte roditeljstva. Roditelji moraju biti zahvalni za svaki trenutak s decom, jer u stvarnosti, nijedno dete nije “bolje” ili “lošije” samo zato što je muško ili žensko.
Priča koju je ispričao imam-hatib Muhamed Demirović o ovoj ženi i njenoj borbi, duboko je emotivna i puna poruka za sve roditelje. Poruka je jasna – ljubav i poštovanje prema detetu, bez obzira na njegov pol, trebaju biti temelj porodice. Roditelji moraju razumeti da deca, bilo da su muška ili ženska, donose radost i vrednost zajednici. Kroz ovu priču, Demirović podseća sve nas na to koliko su važni ljubav, poštovanje i zahvalnost prema onima koje volimo, posebno u trenutku kada društvo pokušava da nas ograniči svojim normama i predrasudama.
Poruka ove priče treba da bude podsetnik za sve nas – da ceniš život, ceniš sve koji te okružuju i nikada ne dozvoli da pol deteta bude razlog za predrasude i razdore u porodici. Kako je i Demirović istakao, najvažnija stvar nije da li je dete muško ili žensko, nego da ono donese sreću i bude korisno za zajednicu
