U ovom članku donosimo savete koji mogu spasiti Vaše biljke čak i nakon što ih je uhvatio prvi mraz. U nastavku saznajte šta da uradite umesto da ih prerano bacite i kako da im date novu šansu za oporavak…
Jutarnji mraz može doći iznenada i ostaviti pravi trag na biljkama. Biljke koje su juče bile zdrave i zelene danas izgledaju uvenulo, potamnele i beživotno. Ta scena, koja često izaziva paniku, postavlja pitanje: da li je šteta trajna? Iako je reakcija na mraz odmah često utemeljena na strahu, dobra vest je da u mnogim slučajevima – nije. Ako reagujete brzo i pametno, mnoge biljke mogu da se oporave. U stvari, prava reakcija u ovom trenutku može značiti razliku između trajnog oštećenja i brzog oporavka.
- Blic ukazuje na to da biljke, iako privremeno pogođene, često pokazuju znakove oporavka ako se pruži odgovarajuća zaštita i nega. Da bismo razumeli kako mraz deluje na biljke, potrebno je shvatiti osnovne mehanizme. Mraz oštećuje biljna tkiva tako što zamrzava vodu unutar ćelija. Ovo dovodi do oštećenja samih ćelijskih membrana, što se najčešće manifestuje na listovima. Oni postaju mekani, vodnjikavi, potamne i izgledaju beživotno.
I dok su listovi prvi na udaru, stabljika i koren često ostanu netaknuti, što daje nadu da biljka nije potpuno uništena. Zbog toga je važno ne donositi ishitrene odluke odmah nakon što primetite štetu. Blic upozorava da ono što izgleda kao trajna šteta u početku, može se pokazati kao samo privremeni problemi, koji se brzo povuku nakon nekoliko dana.
- Prvi korak kada primetite oštećenje biljaka zbog mraza je da ne dirate biljku odmah. Iako je prirodna reakcija da želimo da uklonimo sve što izgleda loše, važno je da se uzdržite. Oštećeni listovi i stabljike mogu zapravo privremeno štititi ostatak biljke od daljih hladnih šokova. Stručnjaci sugerišu da biljka treba nekoliko dana da se stabilizuje, da biste kasnije mogli da procenite šta je stvarno oštećeno, a šta ima šanse za oporavak. Ponekad, biljke koje na prvi pogled izgledaju uništeno, vremenom se pokažu kao sposobne da se oporave i nastave sa rastom. Telegraf navodi da strpljenje u ovom slučaju igra ključnu ulogu.
Kada su biljke u saksijama, važno je da ih unesete u zaštićen prostor, ali nikako ih ne stavljajte direktno pored grejalica ili radijatora. Nagli prelazak iz hladnog u toplo okruženje može izazvati još veći šok za biljku. Idealno je da ih smestite na svetlo, ali hladnije mesto, gde će se temperatura postepeno podizati.
Biljke u bašti, međutim, ne treba prekrivati plastikom na suncu, jer će to dovesti do dodatnog stresa. Bolje je koristiti materijale poput agrotekstila, starih čaršava ili čak kartona, koji će pružiti potrebnu zaštitu i pomoći u postepenom zagrevanju. Novosti prenose mišljenje stručnjaka da je pravi trenutak za postepeno zagrevanje biljaka kako bi se izbegao dodatni šok.
- Kada je u pitanju zalivanje biljaka koje su pretrpele mraz, preporučuje se da to radite sa merom. Preterano zalivanje odmah može dovesti do truljenja korena, posebno ako je zemlja već hladna. Lagano zalivanje mlakom vodom može biti dovoljno da stabilizuje tlo, ali to treba raditi tek kada se temperatura blago poveća. Previše vode može samo pogoršati situaciju, jer biljke u stanju stresa teško apsorbuju veliku količinu vode. Vesti napominju da zalivanje sa merom omogućava biljkama da se oporave bez preopterećenja.
Nakon nekoliko dana, kada se postepeno stvori jasna slika o tome koji delovi biljke su zaista uništeni, možete da počnete sa orezivanjem oštećenih delova. Suvi, potpuno pocrneli listovi i stabljike treba da se uklone do zdravog dela biljke. Važno je koristiti oštre i čiste alatke, jer dodatne povrede mogu usporiti proces oporavka. Kvalitetna orezivanja takođe omogućavaju biljci da usmeri energiju u oporavak zdravih delova, što joj daje šansu za brži rast i obnovu. Telegraf piše da se, uprkos oštećenju, biljke često brzo regenerišu ako se pravilno orezuju.
Jedan od najvećih izazova kada se biljke suoče sa mrazom je kako se nositi sa prihranom. Iako se možda čini logičnim da biljku odmah nahranite, to je zapravo kontraproduktivno. Savetuje se da se sa prihranom sačeka dok biljka ne počne da pokazuje znakove rasta. Dok ne primetite nove izdanke, svaka vrsta đubriva može biti štetna, jer biljka još uvek nije u stanju da apsorbuje hranljive materije efikasno. Tek kada primetite da biljka pokazuje prve znake života, možete početi sa blagim prihranjivanjem kako biste ubrzali njen oporavak.
- Kao što stručnjaci za negu biljaka naglašavaju, odmah nakon mraza nije vreme za žurbu u pokušajima da spasite biljku. Potrebno je da biljka prvo „preživi“ šok i stabilizuje se, što se često dešava samo nekoliko dana nakon što mraz prođe. Često su prvi znakovi štete samo površinski, dok dublje, vitalnije biljke delove ostaju netaknuti. Vesti pišu da je najvažnija strpljivost u ovom procesu, jer čak i oštećene biljke imaju potencijal za oporavak ako im se pruži odgovarajuća nega.
Biljke koje su pretrpele mraz često izgledaju uništeno, ali to nije uvek slučaj. Ako im se pruži pravo okruženje, dovoljno strpljenja i pažnje, mnoge od njih će se oporaviti i nastaviti da rastu. Reagovanje na vreme, uz ispravan pristup, može učiniti da biljke povrate svoju vitalnost, a vrtovi i bašte ostanu lepi i zdravi tokom cele godine.
