U današnjem članku govori se o potresnoj, ali i inspirativnoj priči dečaka iz Nigerije koji je postao simbol borbe za život i nade. Dečak po imenu Nada, poznat širom sveta, 2016. godine bio je na ivici smrti.
- Tada je imao samo dve godine, bio neuhranjen, go i kost i koža, jedva težak tri kilograma. U ruci je stezao jedinu svoju igračku – malu pocepanu lutku. Njegova sudbina bila je zapečaćena jer je selo verovalo da je opsednut „crnom magijom“. Umesto brige i ljubavi, bio je osuđen na smrt od strane sopstvene porodice. Upravo u tom trenutku, pojavila se Anja Ringren Loven, volonterka humanitarne organizacije Land of Hope, koja mu je pružila šansu za život. Fotografija na kojoj mu pruža flašicu sa vodom obišla je ceo svet i postala snažan simbol humanosti i borbe protiv praznoverja.
Anja nije znala njegovo pravo ime, pa ga je nazvala Hope, što na engleskom znači nada. Njeno uverenje da će preživeti postalo je temelj njegove nove budućnosti. Skoro deceniju kasnije, taj dečak je danas dvanaestogodišnjak. Iako je gluv, uspeo je da pronađe način komunikacije kroz pisanje i crtanje. Njegovi nastavnici ga od milja zovu „Mali Pikaso“, jer pokazuje neverovatan talenat za umetnost i sanja da postane slikar.
Njegova priča je dokaz da ljubav i istrajnost mogu promeniti sudbinu. Danas je okružen prijateljima, nezavistan i samouveren dečak, ponosan na svoj uspeh u školi i pun ambicija. Anja, koja mu je postala majka i utočište, ističe da je transformacija kroz koju je prošao neverovatna i da je njegovo odrastanje dokaz snage čovekove volje.
Nažalost, slučaj malog Nade nije usamljen. U mnogim delovima sveta deca sa invaliditetom, epilepsijom ili autizmom često su obeležena kao „prokleta“ ili „posednuta“. U nekim zajednicama ona su izložena zlostavljanju i izopštavanju. Statistike pokazuju da je samo u Engleskoj prošle godine više od dve hiljade dece prepoznato kao potencijalne žrtve zlostavljanja povezanog sa sujeverjem. Stručnjaci veruju da je stvaran broj znatno veći, jer su takvi slučajevi teško uočljivi i često prikrivani.
- Kada je Anja pronašla Nadu, mislila je da neće preživeti. Odlučila je da mu makar da dostojanstvo i ime. Tada je izgovorila da ne želi da umre bez identiteta. Njena odluka pokazala je koliko je bitno da svako dete dobije priliku da raste i razvija se. Ona je osnovala centar „Zemlja Nade“, utočište za decu koju su plemena odbacila. Tu mališani dobijaju negu, obrazovanje i priliku za novi početak.
- Šest godina kasnije, Nada se ponovo susreo sa svojim biološkim ocem. Taj trenutak bio je posebno snažan. Anja ga je odvela u njegovo rodno selo, kako bi zajednica mogla da vidi neverovatnu transformaciju deteta koje su jednom odbacili. Njegov ujak, koji tada nije znao kroz šta je dete prošlo, rekao je da neverovatno liči na svog oca. Taj susret bio je emotivan i pun iznenađenja, iako Nada danas ne živi sa biološkim roditeljima.
Anja naglašava da deca, bez obzira na okolnosti, moraju da znaju svoje korene. Znati odakle potičeš daje osećaj identiteta, a identitet je osnovno ljudsko pravo. Nada je dobio priliku da shvati ko je, da upozna svoje poreklo i da sa tom spoznajom izgradi svoj život. Iako verovatno nikada neće zaboraviti bol kroz koji je prošao, upravo ga to znanje oslobađa.
Njegova transformacija pokazuje da čovek može preći put od potpunog očaja do nade i sreće. Iz dečaka koji je bio osuđen na smrt, izrastao je umetnik koji mašta o budućnosti i prenosi poruku hrabrosti. Njegova priča služi kao upozorenje o opasnostima sujeverja i diskriminacije, ali i kao inspiracija da jedna osoba može promeniti tok nečijeg života.
Ova priča nije samo o jednom dečaku. Ona je i poruka da svet još uvek može da se menja, da ljubav, vera i nada imaju snagu da pobede najtamnija verovanja i najdublje strahove. Deca poput Nade podsećaju da svaki život ima vrednost, a da je najveća odgovornost odraslih da to prepoznaju i pruže zaštitu.
