U ovom članku Vam donosimo bakin recept koji se generacijama koristi kao pomoć kod prehlade i zimskog umora. U nastavku saznajte zašto se kuvano vino sa začinima smatra prazničnim eliksirom i kako deluje na organizam…
Dok se euforija nakon dočeka polako stišava, a svakodnevica vraća u uobičajen ritam, zimski dani sa sobom nose i potrebu za dodatnom brigom o zdravlju. Hladno vreme, manjak sunca i sezona virusa u punom zamahu podsećaju na stare navike i rituale koji su generacijama služili kao uteha i podrška telu. U tim trenucima, mnogi se sete saveta svojih baka, koje su za prve znake prehlade imale jednostavno, ali posebno piće – kuvano vino. Kako piše Kurir, upravo se ovih dana sve češće vraćamo tradicionalnim receptima koji greju i telo i dušu, ne samo zbog ukusa, već i zbog osećaja sigurnosti koji nose.
- Iako se često opisuje kao bakino „lekovito piće“, kuvano vino ima istoriju mnogo dužu od porodičnih kuhinja. Njegovi koreni sežu više od dve hiljade godina unazad, tačnije u 3. vek pre nove ere, kada su stari Rimljani zagrevali vino sa začinima. U to vreme, cilj nije bio samo uživanje u aromama, već i praktična potreba – zagrevanje vina produžavalo je njegovu trajnost i činilo ga prijatnijim za konzumaciju tokom hladnih zimskih dana. Prema pisanju Istorijskog dodatka „Politike“, vino sa začinima smatralo se napitkom koji daje snagu, zagreva organizam i podiže raspoloženje, naročito tokom dugih i hladnih večeri.
Tokom vekova, ovaj napitak je menjao oblike i recepte, ali je njegova suština ostala ista. Danas se kuvano vino najčešće vezuje za praznike, adventske kućice, zimske šetnje i druženja. Toplo, aromatično i umirujuće, ono ima sposobnost da u trenutku stvori osećaj topline i nostalgije. Kako navodi Blic, upravo ta kombinacija ukusa i mirisa čini kuvano vino simbolom zime, ali i malim ritualom kojim ljudi usporavaju tempo i pronalaze trenutak za sebe.
- Priprema kuvanog vina ne zahteva mnogo vremena ni komplikovane sastojke, što dodatno doprinosi njegovoj popularnosti. Osnovu čini crno vino, kojem se dodaju citrusne note i začini. Kriška limuna ili pomorandže daje osvežavajuću aromu, dok cimet ili prstohvat bibera unose toplinu. Neki dodaju i nekoliko bobica nara, ne samo zbog ukusa, već i zbog vizuelnog efekta koji piću daje praznični izgled. Jednostavnost recepta krije se u pažnji – vino se zagreva lagano i nikada ne sme da proključa, jer se tada gube nežne arome i ravnoteža ukusa.
Sam proces pripreme ima gotovo terapeutski efekat. Mirisi koji se šire kuhinjom podsećaju na zimu, praznike i sporiji ritam života. Sipanje toplog napitka u omiljenu šolju i prvi gutljaj često su dovoljni da se telo opusti, a misli smire. Kako ističe Kurir Zdravlje, upravo taj psihološki aspekt rituala ima značajan uticaj na osećaj blagostanja, jer toplina i prijatni mirisi deluju umirujuće na nervni sistem.
Ipak, važno je razdvojiti tradiciju i mitove. Mnogi veruju da je alkohol u kuvanom vinu „blaži“ jer je zagrejan, ali stručnjaci upozoravaju da je to zabluda. Tokom zagrevanja ispari samo zanemarljiva količina alkohola, dok većina ostaje u piću. Prema navodima Blica, crveno vino sadrži i određena srodna jedinjenja, poznata kao kongeneri, koja mogu doprineti jačim glavoboljama i simptomima mamurluka. Zbog toga se naglašava umerenost, čak i kada se vino pije toplo i polako.
- Osim alkohola, crveno vino sadrži i prirodne antioksidanse, koji su često razlog zbog kog se ovom napitku pripisuju blagotvorna svojstva. Ipak, nutricionisti i lekari ističu da se zdravstveni benefiti mogu očekivati samo pri vrlo umerenoj konzumaciji. Kako prenosi RTS, preterano uživanje u kuvanom vinu može imati suprotan efekat – opterećenje jetre, dehidraciju i pad imuniteta, što je posebno nepovoljno tokom sezone prehlada i gripa.
Uprkos tome, kuvano vino ostaje simbol topline i zajedništva. Njegova vrednost nije samo u sastojcima, već i u načinu na koji se konzumira. Uživanje polako, u društvu ili uz dobru knjigu, deo je rituala koji daje smisao ovom napitku. Upravo ta sporost i svesnost trenutka razlikuju ga od brzih navika savremenog života.
Na kraju, kuvano vino ne treba posmatrati kao lek, već kao tradicionalni zimski užitak koji nas podseća na važnost topline, kako telesne, tako i emotivne. Kako ističu i Kurir i Blic, vraćanje ovakvim jednostavnim ritualima može doprineti boljem raspoloženju i osećaju povezanosti, ali samo ako se praktikuje odgovorno. U hladnim danima, dok virusi kruže, možda je najvažnija poruka upravo ona bakina – malo topline, malo strpljenja i mnogo umerenosti mogu učiniti zimu podnošljivijom.
