U današnjem članku Vam otkrivamo jedno zanimljivo naučno otkriće o takozvanoj „bakteriji sreće“ koja prirodno živi u zemlji i može uticati na naše raspoloženje. Kada saznate kako deluje i gde je sve ima, na zemlju ćete početi da gledate potpuno drugačijim očima…
Iako na prvi pomen zvuči neverovatno, nauka već godinama govori o mikroorganizmu koji se u javnosti odomaćio pod nazivom „bakterija sreće“, a koji, za razliku od svojih opasnih rođaka, kod ljudi ne izaziva bolest, već – dobro raspoloženje. Reč je o mikobakterijumu vake, bakteriji koja prirodno živi u zemlji i koja u ljudski organizam dospeva na sasvim obične načine: udisanjem, gutanjem sitnih čestica ili kroz sitne ogrebotine na koži dok ljudi rade u baštama, sade cveće ili borave u prirodi. Kako piše „Blic“, upravo ta svakodnevna povezanost čoveka i zemlje možda je mnogo važnija za mentalno zdravlje nego što se decenijama mislilo.
- Mikobakterijum vake pripada istoj porodici bakterija kao i izazivači tuberkuloze i lepre, ali se od njih razlikuje po tome što nije patogen, odnosno ne izaziva oboljenja. Naprotiv, naučna istraživanja pokazala su da ova bakterija ima pozitivan uticaj na nervni sistem. Prva ozbiljna studija, sprovedena 2007. godine na miševima, pokazala je da izlaganje ovoj bakteriji podstiče lučenje serotonina, poznatog kao „hormon sreće“. Od tog trenutka interesovanje naučne zajednice za mikobakterijum vake neprestano raste, a rezultati novih istraživanja otvaraju vrata sasvim drugačijem razumevanju veze između prirode i ljudske psihe.
Upravo zbog tih saznanja, pojedini lekari i istraživači sve češće apeluju na ljude da se udalje od opsesivne sterilnosti modernog života. Antibakterijski sapuni, maramice i konstantna dezinfekcija, kako upozoravaju stručnjaci, možda imaju i svoju tamnu stranu. Prema pisanju „Kurira“, savremeni čovek se sve više udaljava od prirodnog okruženja u kojem se njegov imuni sistem razvijao hiljadama godina, što može imati dugoročne posledice po zdravlje.
- Zanimljivo je da su neka društva ovu ideju prihvatila gotovo ritualno. Tako se svake godine 10. jula u Vestlendu, u američkoj državi Mičigen, okupljaju hiljade ljudi kako bi obeležili „Dan valjanja u blatu“. Bez imalo ustezanja, učesnici se bukvalno valjaju po zemlji i blatu, verujući da time jačaju i telo i duh. Iako ovaj običaj mnogima deluje bizarno, on simbolično podseća na zaboravljenu vezu čoveka i zemlje.
Stručnjaci u Srbiji potvrđuju da se o „bakteriji sreće“ sve više govori i u domaćim naučnim krugovima. Primarijus dr Tatjana Radosavljević, pneumofiziolog, objašnjava da mikobakterijum vake pripada istoj bakterijskoj grupi kao i uzročnici teških bolesti, ali da sama po sebi nije opasna. Naprotiv, istraživanja su pokazala da utiče na neurone i stimuliše stvaranje serotonina, zbog čega se trenutno ispituje njen potencijal u terapijama neurodegenerativnih bolesti, uključujući i Alchajmerovu bolest.
Početkom 21. veka postojala su velika očekivanja da bi ova bakterija mogla čak da zameni BCG vakcinu protiv tuberkuloze, posebno kod pacijenata sa oblicima bolesti otpornim na lekove. Ta očekivanja se, međutim, nisu u potpunosti ispunila. Ipak, kako ističu stručnjaci, u pojedinim afričkim zemljama mikobakterijum vake se i dalje koristi kao dodatna terapija u lečenju tuberkuloze, što govori o njenom potencijalu i bezbednosti.
- Osim toga, postoje indicije da bi se u budućnosti mogle razvijati vakcine koje sadrže ovu bakteriju, a koje bi imale ulogu u sprečavanju težih oblika astme. Kako navodi „RTV Novi Pazar“, trenutno su u toku rane faze kliničkih istraživanja koja ispituju upravo ove mogućnosti, ali stručnjaci naglašavaju da je potrebno vreme kako bi se doneli konačni zaključci.
Blagotvorni efekti mikobakterijuma vake ne završavaju se samo na mentalnom zdravlju. Prema rečima lekara, ona pozitivno utiče i na imuni sistem, podstičući aktivnost takozvanih T ćelija, koje igraju ključnu ulogu u odbrani organizma od virusa, alergija, pa čak i određenih vrsta karcinoma. Takođe se ispituje njen uticaj na stanja kod obolelih od raka pluća, psorijaze, dermatitisa i ekcema. „Bakterija sreće“ se, u tom smislu, često poredi sa „dobrim“ bakterijama koje prirodno žive u ljudskim crevima i bez kojih organizam ne može pravilno da funkcioniše.
Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović potvrđuje da su mu poznata istraživanja o mikobakterijumu vake, uključujući i studiju britanskih naučnika iz 2007. godine. On ističe da su postojali pokušaji da se vakcine sa ovom bakterijom primene kod ljudi, ali da rezultati u početku nisu bili onakvi kakvi su se očekivali. Ipak, studije na životinjama pokazale su zanimljive efekte – miševi izloženi jakom stresu, nakon primanja bakterije, pokazivali su znatno smanjene reakcije na stres.
- Iako postoje određeni dokazi da slični efekti mogu postojati i kod ljudi, stručnjaci upozoravaju da je prerano govoriti o primeni mikobakterijuma vake u lečenju depresije ili sličnih poremećaja. Ono što je sigurno, naglašavaju, jeste da ova bakterija nije štetna, dok život u potpuno sterilnim uslovima može biti problematičan. U takvom okruženju imuni sistem postaje „uspavan“, što može dovesti do razvoja autoimunih bolesti, kada se organizam okreće protiv sopstvenih ćelija.
Engleski istraživači koji su pre više od decenije izveli čuvenu studiju na miševima saopštili su da su se životinje ponašale slično kao da su primale antidepresive. Profesor Kris Louri tada je izjavio da bi ljudi možda trebalo da provode više vremena u „prljavštini“, jer bakterija aktivira neurone u mozgu povezane sa osećajem zadovoljstva i smirenosti. Upravo iz tih istraživanja rodila se priča o „bakteriji sreće“, koja danas sve više dobija potvrdu u naučnim krugovima. Na kraju, kako zaključuju domaći mediji poput „Blica“ i „Politike“, ova tema nije poziv na neodgovornost, već podsetnik da čovek nije stvoren da živi pod staklenim zvonom. Dodir sa prirodom, zemljom i spoljašnjim svetom možda je jedan od najjednostavnijih, a najzaboravljenijih načina da se očuva i fizičko i mentalno zdravlje.
