U ovom članku donosimo priču o biljci koju su još faraoni davali robovima kako bi imali snagu i izdržljivost. U nastavku saznajte koja je biljka koja je danas gotovo zaboravljena, a njene zdravstvene koristi su neverovatne…
Još od najranijih civilizacija čovek je znao da u prirodi postoje biljke koje ne služe samo za ishranu, već i za očuvanje zdravlja i snage. Među njima posebno mesto zauzima potočarka – vodena biljka koja je vekovima bila simbol vitalnosti, otpornosti i prirodnog leka. Iako se danas retko nalazi na trpezama, kako piše „Blic“, potočarka je nekada bila cenjena gotovo kao dragocenost, a njena uloga u istoriji medicine i ishrane bila je daleko veća nego što se danas pretpostavlja.
- Potočarka je bila poznata još u antičko doba, a koristili su je stari Grci, Rimljani i Egipćani. Smatrana je biljkom koja jača organizam, obnavlja energiju i pomaže telu da se izbori sa bolestima. Posebno je cenjena u učenjima Hipokrata, oca moderne medicine, koji je preporučivao potočarku kod problema sa disajnim putevima, promuklosti, bolova u grlu i zubima, ali i kod poremećaja rada štitne žlezde. U zapisima koje prenose domaći zdravstveni portali, poput „Politike“, navodi se da je Hipokrat verovao da biljke iz čistih prirodnih izvora imaju direktan uticaj na ravnotežu celog organizma.
U starom Egiptu potočarka je imala gotovo ritualni značaj. Prema istorijskim predanjima, faraoni su je smatrali biljkom snage i izdržljivosti. Postoje zapisi da su robovi koji su obavljali najteže fizičke poslove dobijali sok od potočarke kako bi ostali snažni i otporni. Ta praksa nije bila slučajna – potočarka je obilovala hranljivim materijama koje su telu davale energiju i ubrzavale oporavak. Vremenom, kako su se navike u ishrani menjale, ova biljka je pala u zaborav, iako je njen nutritivni potencijal ostao isti.
- Ono što potočarku izdvaja među drugim lisnatim biljkama jeste njen izuzetno bogat sastav. Smatra se jednom od najhranljivijih biljaka na svetu, jer sadrži obilje minerala i vitamina. Posebno se ističe visok sadržaj gvožđa, koji je u nekim slučajevima veći nego kod spanaća, zbog čega se preporučuje osobama sa sklonošću ka anemiji. Osim toga, potočarka je izuzetno bogata vitaminom C – čak i u većim količinama nego limun ili pomorandža – što je čini snažnim saveznikom u jačanju imuniteta.
Zahvaljujući ovakvom sastavu, potočarka pomaže u smanjenju oksidativnog stresa u organizmu, doprinosi pročišćavanju krvi i podstiče prirodne procese detoksikacije. Njena blaga gorčina stimuliše apetit i poboljšava varenje, dok antioksidansi koje sadrži štite ćelije od oštećenja. Prema navodima sa portala „Žena.rs“, upravo zbog tog bogatstva hranljivih materija potočarka se danas ponovo preporučuje kao deo savremene zdrave ishrane.
Jedan od najčešćih oblika upotrebe potočarke je sok. Sok od ove biljke koristi se kao dodatak ishrani, ali se stručnjaci slažu da je umerenost ključna. Preporučuje se da se sok razblaži vodom u odnosu jedan prema pet i da se ne pije svakodnevno, već povremeno – najviše jedna čaša na nekoliko dana. Preterana konzumacija, naročito u nerazblaženom obliku, može dovesti do iritacije želuca i drugih neželjenih reakcija, posebno kod osoba sa osetljivim digestivnim sistemom.
- Pored unutrašnje upotrebe, potočarka ima i dugu tradiciju spoljašnje primene u narodnoj medicini. Sok se često utrljava u teme glave kao prirodna pomoć kod opadanja kose i slabe cirkulacije kože glave. Veruje se da aktivne supstance iz biljke jačaju koren dlake i podstiču njen rast. Takođe, potočarka se koristi i kod određenih kožnih problema, poput blagih upala, ekcema ili iritacija.
U narodnoj praksi, listovi potočarke se gnječe i mešaju sa malom količinom alkohola, a zatim se dobijena smesa nanosi na problematično mesto u vidu obloga. Oblog se previje i ostavlja nekoliko sati, nakon čega se koža ispira hladnom vodom. Ovakvi postupci prenosili su se generacijama, kao deo tradicionalnog znanja koje je nastajalo kroz iskustvo i posmatranje prirode.
Ipak, iako je potočarka prirodna i lako dostupna biljka, savremeni stručnjaci upozoravaju da se njenoj upotrebi mora pristupiti odgovorno. Kako ističe „Blic Zdravlje“, prirodni preparati nisu uvek bezazleni ako se koriste nekontrolisano, naročito u jačim koncentracijama. Zbog toga se savetuje oprez, posebno kod osoba koje imaju hronične bolesti ili uzimaju terapiju.
- Zanimljivo je da se u poslednjih nekoliko godina potočarka ponovo vraća u fokus nauke i nutricionizma. Sve više istraživanja potvrđuje ono što su stari narodi znali intuitivno – da ova biljka ima snažan uticaj na vitalnost organizma. U vremenu kada se ljudi ponovo okreću prirodnim izvorima zdravlja, potočarka se nameće kao zaboravljena, ali izuzetno vredna namirnica.
Na kraju, priča o potočarki nije samo priča o jednoj biljci, već i o odnosu čoveka prema prirodi. Nekada je bila svakodnevni deo ishrane i lekovite prakse, danas je gotovo nepoznata, iako njena svojstva nisu izgubila na vrednosti. Kako zaključuju domaći mediji poput „Politike“ i „Žene.rs“, možda je upravo povratak ovakvim jednostavnim, prirodnim namirnicama jedan od načina da se savremeni čovek ponovo poveže sa zdravljem koje dolazi iz prirode, a ne iz zaboravljenih recepata starih civilizacija.
