Mihajlo Manović, bivši košarkaš jugoslovenske reprezentacije i legenda splitske Jugoplastike, živeo je život o kojem su mnogi mogli samo da maštaju.
- Igrao je za jednu od najvećih ekipa tog vremena, zarađivao aplauze širom Jugoslavije i bio poštovan među kolegama. Međutim, njegova životna priča nije završila u sjaju i slavi, već je postala priča o velikim padovima, gubicima i borbi za preživljavanje, koja i danas zadivljuje svojom hrabrošću i ljudskom snagom. Danas, sa 77 godina, Manović preživljava skupljajući plastične flaše po ulicama Splita, ali nijedna poteškoća nije uspela da ugasi nadu u njegovom srcu.
Mihajlo Manović je rođen u Beogradu, ali je svoju košarkašku karijeru izgradio u Splitu, gde je postao član legendarne Jugoplastike. Kao mladić, pridružio se ekipi koja je osvajala brojne nagrade, a njegova energija i sposobnost na terenu učinili su ga miljenikom publike. Jugoplastika je tokom 1970-ih godina bila jedan od najboljih timova u Jugoslaviji i šire, a Manović je bio ključni igrač u toj dominaciji. Igrao je u finalu Kupa šampiona, osvajao Kup Kupa i državno prvenstvo. Iako su ti dani bili briljantni, život je uskoro postavio pred njega teške izazove, a sreća se počela povlačiti iz njegovog života.
- Nakon završetka svoje košarkaške karijere, Manović se suočavao sa mnogim teškim situacijama. Taman kad je pomislio da će život dobiti bolji smer, njegova životna drama postala je sve intenzivnija. U 1980-im godinama, povukao se iz profesionalnog sporta i posvetio porodici, a u tom periodu je osnovao vlastiti biznis. Međutim, nepravda je brzo zakucala na njegova vrata – izgubio je poslovni prostor koji je dugo gradio, a ljudi koji su mu ga oduzeli, nisu mu ni danas spremni pružiti pravdu. Ta nepravda je postavila temelje njegovog pada, a uskoro je prešao iz trenerske karijere u skromne poslove vozača u građevinskoj firmi. Zaboravljen od strane društva, bivši sportista je morao da se snalazi na način koji nije bio dostojan njegovog nekadašnjeg statusa.
- Tragedija koja je pratila Manovića nije se zaustavila samo na njegovim poslovnim gubicima. Godine 2007. zadesila ga je tragedija koja će ga promeniti zauvek – njegov sin Jovan, koji je bio talentovan košarkaš, ubijen je u obračunu dve kriminalne grupe u Beogradu. Jovan je bio slučajna žrtva, a smrt njegovog sina potpuno je slomila Mihajla. Iako je gubitak sina duboko uticao na njegov život, Manović je odlučio da se bori. Nastavio je da se bori protiv svih teškoća koje su ga snašle, uključujući i svoju borbu sa rakom. Nakon teške operacije i borbe sa zdravljem, lekari su ga opisali kao medicinski fenomen, jer je preživeo, uprkos ozbiljnoj bolesti i komplikacijama. Iako je fizički slomljen, njegova volja za životom nije popustila.
Nakon smrti njegove majke i sestre, Manović je odlučio da se vrati u Split. Međutim, život u penziji i život bez porodice bio je težak. Bio je beskućnik, ali nije odustajao od života. Sa 100 evra penzije i minimalnim sredstvima za život, skupljao je plastične flaše po ulicama Splita, snalazeći se kako bi preživeo. Njegovo dostojanstvo nije nestalo, iako su mu mnogi okrenuli leđa. Sa svakim novim danom, verovao je da bi nešto moglo da se promeni, da bi mu život mogao doneti neki obrt na koji još nije računao. “Danas sam zadovoljan čovek, imam prijatelje, imam šta da jedem, a za smeštaj se snalazim”, rekao je Manović. Čak i u svom teškom stanju, nije izgubio veru u bolje dane.
- Priča Mihajla Manovića je tužna, ali istovremeno i inspirativna. Njegov život, prepun uspona i padova, pokazuje koliko je važno ne gubiti nadu, bez obzira na okolnosti. Manović je bio ikona jugoslovenske košarke, a danas je postao simbol borbe za opstanak, sa snažnom željom da život nastavi bez obzira na sve. On je dokaz da i u najtežim trenucima, kada se sve čini izgubljeno, još uvek ima mesta za borbu i nade.
Mihajlova životna priča nije samo priča o sportu i slavi, već i o borbi sa životnim nepravdama koje mnogi nikada ne bi mogli da podnesu. Uprkos svim gubicima, bolestima i nedaćama, Manović nije izgubio veru da će jednog dana ponovo pronaći pravdu. On je, kao i mnogi iz njegove generacije, izgubio mnogo – ali ono što mu niko nije mogao oduzeti jeste njegova snaga i vera u bolji život.
Izvor: Mondo, 14. novembar 2025. godine.Pored Manovića, još mnoge zaboravljene sportske ikone danas žive u senci svojih bivših slava. Iako su zaslužili mnogo više, njihovi životi postali su priče o zaboravu, ali i o borbi koja ne prestaje. U društvu koje često zaboravlja svoje heroje, priče poput Mihajlovih podsećaju nas da je najvažniji borac onaj koji se nikada ne predaje, bez obzira na to koliko mu se vrata zatvore
