U današnjem članku pišemo o tragičnoj, ali inspirativnoj ljubavi između Envera Šiljka i Fride Laufer, dvoje hrabrih ljudi koji su, uprkos okrutnom vremenu Drugog svetskog rata, u ljubavi i borbi izgubili svoje živote na početku svoje mladosti. Njihova priča je simbol nade, odanosti i hrabrosti, a danas se prenosi s generacije na generaciju, podsećajući nas na snagu ljubavi u najtežim trenucima.
- Enver Šiljko, rođen 1919. godine u Bosanskoj Gradišci, bio je aktivista i član Komunističke partije Jugoslavije. Potekao je iz siromašne porodice, ali je od malih nogu pokazivao izuzetnu hrabrost i odlučnost u borbi za bolje sutra. Iako je bio posvećen revoluciji i borbi protiv okupatora, Enver je bio i sportista, igrajući fudbal u tuzlanskom klubu „Sava”. Njegov život bio je u potpunosti posvećen borbi za pravdu, a tragičan ishod njegove borbe došao je brzo – pred same zle ruke okupatora.
Frida Laufer, mlada Jevrejka iz Tuzle, bila je istovremeno ljubav Enverovog života i aktivistkinja Komunističke partije. Njihova ljubav bila je snažno utemeljena na zajedničkim idejama i borbi za slobodu. U najtežim vremenima, oboje su ostali verni svojoj borbi i ljubavi. Zajedno su radili na organizaciji prelaska rudara iz Husina u partizane, a njihova ljubav nije prestala ni u najcrnjim trenucima rata.
Jula 1941. godine, Enver i Frida su uhapšeni zbog svojih političkih aktivnosti. Enver je prebačen u zatvor, gde je bio svestan da su mu dani odbrojani, ali nije gubio nadu. Pred svoje streljanje, Enver je u tuzlanskoj tamnici napisao pesmu „Je l’ ti žao što se rastajemo“, koju je uspeo da doturi Fridi, simbolizujući njegovu neizmernu ljubav prema njoj. Ova pesma postala je simbol njihove večne ljubavi, a njene reči su kasnije postale predmet emotivnih izvođenja, kao što je to učinio Halid Bešlić, izazivajući snažne emocije kod svih koji je slušaju. Enver je streljan 5. septembra 1941. godine, nakon što je odbio da sarađuje sa okupatorom. Njegova poslednja rečenica pred smrt bila je „Pucajte izdajnici! Možete ubiti Envera Šiljka, ali Komunističku partiju – nikada!“, čime je postao simbol hrabrosti i odlučnosti.
- Nakon Enverove smrti, Frida je završila u koncentracionim logorima, gde je prošla kroz strašne torture. Putovala je kroz različite logore u Jugoslaviji, a završila je u najzloglasnijem logoru Jasenovac, gde je 1942. godine, u izuzetno teškim uslovima, rodila Enverovog sina. Iako je gubitak ljubavi svog života duboko pogodio, Frida je pokazala neizmjernu snagu i borbu za preživljavanje. Iako je bila ubijena, pre nego što je umrla, Frida je nekoliko puta pitala svoju sestru da li je saznala nešto o Enveru, jer je bila nesigurna da li je zaista ubijen.
Priča o Enveru i Fridi ostavila je neizbrisiv trag u istoriji. Most Envera Šiljka i Fride Laufer, koji je otvoren 2. oktobra 2010. godine u Tuzli, postao je simbol njihove ljubavi, borbe i hrabrosti. Poznat je i kao „Most ljubavi“, koji povezuje prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na to koliko ljubav može biti snažna, čak i u najtežim trenucima istorije.
Enver i Frida su umrli premladi, ali njihova priča živi i danas kao simbol hrabrosti, ljubavi i borbe za slobodu. Njihova ljubav je bila tiha borba koja je ostavila dubok trag u istoriji, podsećajući nas na to da ljubav i odanost mogu preživeti i u najokrutnijim vremenima.
