Čim je saznao da mu je jetra otkazala, cela estrada mu okrenula leđa: Na samrti niko osim 2 čuvena pevača nije hteo da ga pogleda

Milovan Ilić Minimaks bio je ime koje je svima bilo poznato u bivšoj Jugoslaviji, prepoznatljivo po svom duhovitom karakteru i neverovatnoj energiji koja je osvajala publiku širom zemlje.

• Kao pevač, bio je centralna figura u muzičkom svetu, a pored toga, mnogi su ga znali i po tome što je od anonimnih pevača stvarao velike zvezde. Njegovo ime bilo je sinonim za šarm, energiju i talent, a najlepše godine proveo je uz mnoge estradne zvezde, družeći se sa njima, ali i ostajući odmeren kada je reč o njegovom privatnom životu.

Iako je na sceni bio poznat po svom otvorenom duhovitom stilu, privatni život Minimaksa bio je mnogo zagonetniji. U retkim intervjuima, Minimas je isticao kako nikada nije dopuštao da mu se estradni kolege mešaju u privatnost. “Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću”, rekao je, naglašavajući da je razlika između posla i privatnog života bila nešto što je uvek striktno poštovao. Međutim, uprkos tome, u njegovim poslednjim trenucima života, za njega su bili tu samo dva velika imena sa estrade – Kemal Monteno i Arsen Dedić, koji su mu obezbedili mesto u bolnici u Padovi, dok su ostali, navodni “prijatelji”, okrenuli leđa.

• Minimaks je imao bogat porodični život. Iz dva braka imao je troje dece – sina Igora, ćerku Anu i sina Vladu, koji je postao poznat kao reper iz grupe “Šaila”. Iako je Minimaks bio prisutan u životima svojih potomaka, poslednje godine života obeležile su teške borbe sa zdravljem koje nisu prošle bez traga. Sin Vlada je, nakon što mu je otac oboleo, nekoliko puta govorio o tome kako su ga svi, osim njegove porodice, napustili. Vlada je bio frustriran i ljut, smatrajući da su mnogi koji su imali koristi od Minimaksove slave i popularnosti okrenuli leđa u trenutku kada im je bio najpotrebniji.

Saznanje da je Minimaks oboleo od ozbiljne bolesti, tačnije od žutice koja je ozbiljno ugrozila njegovu jetru, bilo je šok za njega i njegovu porodicu. U isto vreme, njegova supruga Biljana saznala je da boluje od kancera dojke, bolesti koja joj je brzo napredovala do četvrtog stadijuma. Kancer je zahvatio i kosti, a bilo je kasno za bilo kakvu hiruršku intervenciju. Dok je Biljana pokazivala neverovatnu snagu u borbi protiv bolesti, Minimaks je pao u šok, a iz tog šoka nije se mogao brzo oporaviti. “Nisam znao da je jetra tako važna”, govorio je o svom zdravstvenom stanju, ističući kako je osećao da mu telo ne funkcioniše kako treba, a njegovo opadanje zdravlja bilo je još bolnije zbog lične tragedije.

• Nakon što mu je dijagnostikovana teška bolest, Minimaks je proveo poslednje godine života u borbi sa svojim zdravljem, suočavajući se sa padom snage i energije. Ove godine obeležile su i njegovu promenu životnog pristupa. U poslednjem intervjuu koji je dao za magazin Glorija 2004. godine, Minimaks je rekao: “Bolestan ne mogu ništa. Posao, obaveze, sve to postaje manje važno kada se suočite sa stvarima kao što su zdravlje i porodica.” Shvatio je da je jedino zdravlje to što mu može omogućiti da bude koristan svojoj ženi, deci, ali i svim ljudima koje voli.

Nažalost, Minimaksu nije bilo suđeno da se potpuno oporavi. Umro je u 67. godini 10. februara 2004. godine u Padovi, samo mesec i po dana nakon što je njegova supruga Biljana preminula. Zdravlje mu nije dopuštalo da dočeka transplantaciju jetre, a njegovo fizičko stanje je bilo previše ozbiljno. Iako je njegova smrt bila veliki gubitak za njegovu porodicu i sve koji su ga voleli, njegov život i dalje žive kroz njegovu muziku, njegovu duhovitost i energiju koja je nekada obasjavala estradnu scenu.

• Ova priča o Minimaksu je, na neki način, priča o mnogim estradnim zvezdama koje se tokom svoje karijere suočavaju sa sopstvenim osobinama i problemima. Često su javne ličnosti opterećene s velikim očekivanjima i velikim brojem ljudi koji se nalaze oko njih, a kada dođe trenutak bolesti i potrebe za pravim prijateljstvom i podrškom, mnogi od njih ostanu sami. Minimaks je bio jedan od tih ljudi, ali je ipak imao dve osobe koje su u njegovim poslednjim trenucima bile uz njega, iako su mnogi koji su od njega koristili popularnost okrenuli leđa.

Iako je preminuo pre više od dve decenije, sećanje na Minimaksa i dalje živi, a njegov život i dalje inspiriše sve koji su ga poznavali. Ova priča nas podseća na to koliko je važno imati prave ljude uz sebe, ali i na to da zdravlje treba biti prioritet u životu svakog od nas.

Minimaksova priča nije samo o njegovoj karijeri i publici koja ga je volela, već i o tome kako na kraju života nije bilo onih koji su ga nekada zvali prijateljima. Ova tema podseća nas na to koliko je važno da se sećamo onih koji su bili uz nas u teškim trenucima. Prema rečima njegovih najbližih, mnogi od onih koji su uživali u njegovoj popularnosti, tokom njegove bolesti nisu mu pružili podršku. To je, na neki način, tužna stvarnost koja se često dešava u svetu estrade, gde se prijateljstva često ne temelje na iskrenosti.

U svakom slučaju, Minimaks je ostavio neizbrisiv trag u muzičkom svetu, a njegova energija, duhovitost i talenat će biti prisutni i dalje kroz pesme i sećanja njegovih obožavalaca.