Cimeri su im zgadili život, teško je vjerovati da takvi ljudi postoje

Zajednički život sa drugim ljudima često se u početku čini kao dobra ideja, naročito kada se radi o deljenju troškova, osećaju zajedništva ili potrebi da se ne bude sam. Međutim, realnost ume da bude znatno složenija, posebno onda kada se pod istim krovom nađu potpuni stranci. Različita vaspitanja, navike, životni ritmovi i shvatanja osnovne kulture stanovanja mogu vrlo brzo da dovedu do nesuglasica koje prerastaju u ozbiljne probleme. Dok se na ponašanje članova porodice ili partnera često navikavamo godinama, uz kompromise i međusobno razumevanje, sa cimerima ta tolerancija neretko ima mnogo nižu granicu.

• U početku zajedničkog života ljudi obično pokušavaju da ostave dobar utisak. Stan se održava koliko-toliko urednim, poštuju se dogovori, a neprijatne navike se skrivaju ili barem ublažavaju. Ipak, kako vreme prolazi i kako osećaj odgovornosti prema drugima slabi, pravo lice cimera često izlazi na videlo. Tada se javljaju situacije koje deluju gotovo nestvarno, a koje mogu ozbiljno da naruše svakodnevni mir i kvalitet života.

Jedan od najčešćih izvora problema jeste neurednost. Iako svi imamo različite kriterijume čistoće, postoje granice koje se podrazumevaju u zajedničkom prostoru. Prljavo posuđe koje danima stoji u sudoperi, ostaci hrane razbacani po kuhinji, pune kese smeća koje niko ne iznosi i kupatilo u stanju koje više liči na javni toalet nego na prostor u kojem ljudi žive, samo su neki od prizora sa kojima se mnogi sustanari suočavaju. Ono što dodatno frustrira jeste činjenica da se takvo ponašanje često ne doživljava kao problem od strane onoga ko ga pravi.

• Osim fizičke neurednosti, tu je i potpuni nedostatak obzira prema privatnosti. Neki cimeri ulaze u tuđe sobe bez kucanja, koriste lične stvari bez pitanja ili smatraju da je sve što se nalazi u stanu zajedničko vlasništvo. Takav stav može da izazove osećaj nelagode i nesigurnosti, jer dom bi trebalo da bude mesto gde se osoba oseća zaštićeno i opušteno, a ne konstantno na oprezu. Posebna kategorija problema vezana je za buku i nepoštovanje tuđeg vremena. Glasna muzika u kasnim noćnim satima, telefonski razgovori koji traju satima uz povišen ton, dolasci i odlasci u zoru uz lupanje vratima ili okupljanje društva bez prethodne najave, mogu da pretvore stan u mesto stalnog stresa. Za ljude koji rade, studiraju ili jednostavno imaju potrebu za mirom, ovakvo ponašanje može biti izuzetno iscrpljujuće.

Neki cimeri pokazuju i zapanjujući stepen nehigijene koji prevazilazi uobičajene nesuglasice. Ostavljenje hrane da se kvari na sobnoj temperaturi, plesnivi frižider, zapuštene životne navike koje privlače insekte ili glodare, kao i ignorisanje osnovne lične higijene, samo su neki od primera koji mogu da šokiraju čak i najtolerantnije osobe. Susret sa takvim prizorima često ostavlja osećaj gađenja, ali i besa, jer niko ne želi da živi u okruženju koje ugrožava zdravlje.

Problem dodatno eskalira kada takvi cimeri odbijaju razgovor ili svaku primedbu doživljavaju kao napad. Umesto da pokušaju da pronađu kompromis ili da makar uvaže činjenicu da dele prostor sa drugima, oni se zatvaraju u svoj svet i ponašaju se kao da su sami u stanu. To kod drugih stanara stvara osećaj nemoći i frustracije, jer se čini da ne postoji način da se situacija popravi.

• Finansijski aspekt zajedničkog života takođe može biti izvor velikih tenzija. Kašnjenje sa plaćanjem kirije ili računa, izgovori, izbegavanje odgovornosti i prebacivanje krivice na druge, često dovode do sukoba koji prelaze granice običnih nesuglasica. Kada se ovome doda neurednost i nepoštovanje, situacija može postati gotovo nepodnošljiva. Zanimljivo je da mnogi ljudi tek kroz loša iskustva sa cimerima shvate koliko su im važne osnovne vrednosti poput odgovornosti, poštovanja i urednosti. Ono što se ranije podrazumevalo, sada postaje luksuz. Susreti sa šokantnim prizorima u sopstvenom domu često služe kao lekcija i podsticaj da se ubuduće pažljivije bira sa kim će se deliti životni prostor.

Iako postoje i pozitivni primeri zajedničkog stanovanja, gde se izgrade prijateljstva i međusobno razumevanje, negativna iskustva su nažalost česta i ostavljaju snažan utisak. Život sa cimerom koji nema nimalo obzira prema drugima može da utiče na mentalno zdravlje, produktivnost i opšte raspoloženje. Stalna izloženost neredu, buci i nepoštovanju dovodi do hroničnog stresa, koji se često prenosi i na druge aspekte života.

Na kraju, zajednički život sa strancima zahteva visok stepen tolerancije, jasnu komunikaciju i spremnost na kompromis sa obe strane. Kada toga nema, čak i najobičniji svakodnevni prizori mogu da postanu izvor nezadovoljstva i šoka. Upravo zbog toga, mnogi ljudi, nakon što iskuse ekstremne navike i ponašanja svojih cimera, donose odluku da više nikada ne dele stan sa osobama koje ne poznaju dovoljno dobro. Takva iskustva, iako neprijatna, često služe kao snažan podsetnik koliko je važno okruženje u kojem živimo i ljudi sa kojima ga delimo.