U ovom članku donosimo objašnjenje kardiologa koji otkriva može li hrkanje biti rani znak visokog krvnog pritiska. U nastavku saznajte ko je u posebnom riziku i na koje simptome treba obratiti pažnju…
Hrkanje se u svakodnevnom životu najčešće doživljava kao bezazlena, mada iritantna neprijatnost koja kvari mir onima koji dele spavaću sobu sa osobom koja “testeriše”. Većina ljudi ovaj fenomen pripisuje iscrpljenosti nakon napornog radnog dana, nepravilnom položaju tela tokom odmora ili jednostavno prirodnom procesu starenja. Međutim, realnost koja se krije iza bučnih noći može biti znatno kompleksnija i opasnija po opšte zdravstveno stanje. Kako prenosi portal “Blic”, stručnjaci iz oblasti kardiologije sve glasnije upozoravaju da hrkanje nije samo estetski ili društveni problem, već često rani alarm koji organizam šalje pre nego što nastupe ozbiljne kardiovaskularne komplikacije.
- Kardiolog dr Svetislav Mališić na svom Instagram profilu detaljno objašnjava da ovaj fenomen može biti jasan indikator postojanja opstruktivne apneje u snu. Ovaj poremećaj podrazumeva kratkotrajne epizode potpunog prestanka disanja dok osoba spava, što dovodi do dramatičnog pada nivoa kiseonika u krvi. Portal “Kurir” u svojim medicinskim rubrikama naglašava da su ovim problemom najčešće pogođene gojazne osobe, kod kojih višak tkiva u predelu vrata dodatno sužava disajne puteve. Kada disanje prestane, mozak alarmira telo da se probudi kako bi povratilo protok vazduha, što dovodi do fragmentisanog sna i ogromnog stresa za srce i krvne sudove, koji tokom cele noći ne uspevaju da uđu u fazu pravog odmora.
Veza između noćnog hrkanja i kardiovaskularnog sistema je direktna i vrlo opasna. Nedostatak kiseonika tokom epizoda apneje prisiljava srce da radi ubrzano kako bi nadoknadilo manjak, što vremenom dovodi do trajnog oštećenja srčanog mišića. Dr Mališić ističe da je hrkanje često jedan od prvih vidljivih znakova pojave hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska. Mnogi pacijenti godinama zanemaruju noćne tegobe, ne povezujući ih sa činjenicom da se ujutru bude sa povišenim vrednostima pritiska koje se teško kontrolišu čak i lekovima. Hipertenzija nastala usled poremećaja spavanja specifična je po tome što direktno opterećuje krvne sudove mozga, povećavajući rizik od moždanog udara i ranog kognitivnog propadanja.
- Ono što hrkanje čini posebno podmuklim jeste činjenica da pacijent često nije svestan težine svog stanja jer, iako se budi desetine puta tokom noći, on te trenutke ne pamti. Zato je ključno obratiti pažnju na udružene simptome koji se javljaju tokom dana. Prema pisanju portala “Telegraf”, ako se uz glasno hrkanje javljaju i hronični umor, nepodnošljiva pospanost tokom radnih sati, jutarnje glavobolje ili osećaj iznenadnog gušenja koji osobu trgne iz sna, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Ovi simptomi su jasne “crvene lampice” koje ukazuju na to da organizam trpi ozbiljan nedostatak kiseonika, što može dovesti do razvoja metaboličkih bolesti i srčane slabosti ukoliko se problem ne tretira na vreme.
Posebno zabrinjava podatak da dugotrajna apneja i ignorisano hrkanje doprinose razvoju srčanih aritmija, među kojima je najopasnija atrijalna fibrilacija. Stalni skokovi pritiska tokom noći menjaju strukturu srčanih pretkomora, što može imati fatalne posledice. Lekari naglašavaju da preventivni pregledi, poput testa fizičkim opterećenjem ili snimanja sna u specijalizovanim laboratorijama, mogu biti korak koji spasava život. Razumevanje da noćni mir nije samo vreme za snove, već vitalni proces regeneracije mozga i srca, menja način na koji bi trebalo da posmatramo svaku promenu u ritmu našeg disanja dok spavamo.
Gojaznost se izdvaja kao najdominantniji faktor rizika, ali problem mogu imati i osobe sa specifičnom anatomijom vilice ili nosnih puteva. Smanjeno snabdevanje mozga kiseonikom tokom noći ostavlja trajne posledice na koncentraciju i radnu sposobnost. Pacijenti često navode da se osećaju kao da uopšte nisu spavali, uprkos tome što su u krevetu proveli osam ili više sati. Ova vrsta kumulativnog umora dodatno iscrpljuje nadbubrežne žlezde i luči hormone stresa poput kortizola, koji direktno doprinosi daljem rastu telesne mase i pogoršanju krvnog pritiska, stvarajući tako začarani krug iz kojeg je teško izaći bez medicinske intervencije.
- Nefrolozi i kardiolozi podsećaju da ni bubrezi nisu pošteđeni uticaja lošeg spavanja. Visok krvni pritisak koji je uzrokovan apnejom polako, ali sigurno oštećuje male krvne sudove u bubrezima, što može dovesti do hronične bubrežne slabosti bez ikakvih prethodnih promena u mokrenju. Zbog toga se dijagnoza hipertenzije nikada ne bi smela postavljati bez analize kvaliteta sna pacijenta. Lečenje samog uzroka hrkanja, bilo kroz promenu životnih navika, gubitak kilograma ili korišćenje specijalnih aparata za disanje (CPAP), često dovodi do spontane regulacije krvnog pritiska, smanjujući potrebu za agresivnom medikamentoznom terapijom.
U savremenom svetu, gde se san često žrtvuje zarad posla ili zabave, hrkanje se pogrešno normalizuje kao pratilac odraslog doba. Ipak, zdravstveni radnici poručuju da je svaki prekid disanja mala trauma za mozak. Prevencija infarkta i šloga nakon četrdesete godine života u velikoj meri zavisi upravo od toga koliko ozbiljno shvatamo kvalitet svog odmora. Higijena spavanja, koja podrazumeva odsustvo alkohola pre odlaska u krevet, adekvatnu jastučnicu i redovnu fizičku aktivnost, prvi je korak, ali ako hrkanje postane hronično i praćeno zastojima u disanju, kućni lekovi više nisu dovoljni.
Na kraju, važno je razumeti da briga o drugima počinje od brige o sebi. Partneri koji prvi primete hrkanje ne treba da se fokusiraju samo na sopstvenu nesanicu, već da podstaknu voljenu osobu na pregled. Prema analizama koje nudi portal “Mondo”, rano otkrivanje poremećaja sna može produžiti životni vek za više od decenije. Hrkanje je jezik kojim nam telo govori da se bori za vazduh, a naša je odgovornost da taj jezik naučimo da slušamo i pravilno tumačimo pre nego što tišina postane previše opasna.
