Da li je greh venčavati se i ići na svadbu tokom posta? Otac Dejan dao jasan odgovor, jedna stvar pravi razliku

U današnjem članku Vam otkrivamo kakvo mišljenje ima Crkva povodom pitanja da li je grah venčavati se i ići na svadbu tokom posta. U nastavku otkrijte šta je to što Otac Dejan poručuje i koje to stvar koja će napraviti razliku…

U pravoslavnoj tradiciji vreme posta ima posebno, duboko ukorenjeno značenje i ne doživljava se samo kao promena u ishrani, već kao celokupno duhovno stanje čoveka. Upravo zbog toga, vernici se često pitaju kako se post uklapa sa velikim životnim događajima, među kojima je i venčanje. Za mnoge je iznenađenje saznanje da se tokom velikih postova, po pravilu, ne obavljaju crkvena venčanja niti svadbena veselja. Ipak, iza te prakse ne stoji stroga zabrana bez razumevanja, već promišljeno tumačenje smisla i cilja posta. Kako navodi Blic, post i svadba predstavljaju dva potpuno različita duhovna raspoloženja, koja se teško mogu spojiti bez narušavanja njihove unutrašnje suštine.

• Post u pravoslavlju nije samo uzdržavanje od određene hrane, već vreme povlačenja iz svakodnevne užurbanosti, period posvećen molitvi, pokajanju, tišini i unutrašnjem preispitivanju. Vernik je tada pozvan da se smiri, da umanji spoljašnja zadovoljstva i da pažnju usmeri ka sopstvenom duhovnom životu. Nasuprot tome, svadba je jedan od najsvečanijih i najradosnijih događaja u životu čoveka. Ona podrazumeva okupljanje porodice i prijatelja, muziku, pesmu, bogatu trpezu i otvoreno slavlje ljubavi i zajedništva. Upravo ta razlika u duhovnom tonu predstavlja osnovni razlog zbog kojeg Crkva savetuje da se venčanja ne zakazuju u vreme posta.

Važno je naglasiti da ovde nije reč o zabrani radi zabrane. Suština ove crkvene prakse jeste očuvanje smisla posta kao duhovnog podviga. Kada bi se svadbe, sa svim svojim veseljem i raskoši, redovno održavale tokom posta, post bi izgubio svoju unutrašnju težinu i sveo bi se na puko formalno pravilo. Crkva, kako objašnjavaju teolozi, ne želi da vernici post doživljavaju kao obavezu bez značenja, već kao priliku za lični rast i duhovno produbljenje.

• Ipak, život često donosi okolnosti koje ne mogu uvek savršeno da se uklope u crkveni kalendar. Zbog toga Pravoslavna crkva poznaje princip koji se naziva ikonomija, odnosno pastirsko snishođenje prema konkretnim životnim situacijama. Kako piše Religija, ovaj princip omogućava Crkvi da, u izuzetnim slučajevima, napravi odstupanje od opšteg pravila, ali bez njegovog ukidanja. Otac Dejan Krstić objašnjava da se venčanje tokom posta može dozvoliti samo u posebnim okolnostima i isključivo uz blagoslov nadležnog episkopa.

Prema njegovim rečima, čak i kada se venčanje odobri u vreme posta, ono se značajno razlikuje od uobičajenog svadbenog slavlja. Nema raskošnih veselja, glasne muzike niti bogate trpeze. Akcenat je isključivo na crkvenom činu venčanja i blagoslovu braka. Time Crkva pokazuje i doslednost i razumevanje – poštuje kanonski poredak, ali istovremeno vodi računa o konkretnim životnim okolnostima vernika. Kako ističe Kurir, ovakav pristup pokazuje da Crkva ne želi da ljude udalji od svetinje braka, već da ih ka njoj dovede na način koji ne potire duhovni smisao posta.

Ovakav balans između pravila i razumevanja često iznenađuje one koji Pravoslavnu crkvu doživljavaju kao strogu i nepopustljivu. Međutim, upravo u tom spoju jasnoće i blagosti ogleda se njen pastirski karakter. Cilj nije da se čovek dodatno optereti pravilima, već da se sačuva dublji smisao i posta i braka, bez njihovog međusobnog sukobljavanja. Crkva time pokazuje da su pravila tu da služe čoveku, a ne da ga sputavaju.

• Još jedno pitanje koje se često postavlja među vernicima jeste da li je greh prisustvovati svadbi tokom posta, naročito kada su mladenci bliski članovi porodice ili prijatelji. Odgovor Crkve na ovo pitanje uglavnom je umirujući. Radost zbog bližnjih sama po sebi ne smatra se grehom, ukoliko se poštuje duh posta. Prisustvo svadbi ne znači automatsko kršenje posta, već zavisi od ličnog ponašanja i odnosa prema tom periodu.

Otac Dejan Krstić objašnjava da vernik može prisustvovati svadbi tokom posta ako se uzdrži od mrsne hrane, alkohola i preteranog veselja, te ako zadrži unutrašnju sabranost. Kako navodi Blic, Crkva ne traži od ljudi da se izoluju od svojih bližnjih, već da i u takvim situacijama pokažu meru, odgovornost i duhovnu zrelost. Drugim rečima, problem nije u samom događaju, već u gubitku smisla posta kroz neumerenost i zaborav duhovnog cilja.

• Ovakav stav ima poseban značaj u savremenom društvu, gde su porodični i društveni odnosi često složeni, a očekivanja okoline velika. Crkva, kroz ovakva tumačenja, podseća vernike da vera nije skup rigidnih zabrana, već živi odnos sa Bogom i ljudima. U tom odnosu uvek se traži ravnoteža između dužnosti, ljubavi i razumevanja konkretnih životnih okolnosti.

Na kraju, razumevanje zašto se venčanja ne obavljaju tokom posta pomaže vernicima da dublje sagledaju i sam post. On nije prepreka radosti, već vreme njenog preobražaja – radosti koja se ne zasniva na spoljašnjem slavlju, već na unutrašnjem miru. Kako ističu crkveni izvori, svadba i post nisu suprotstavljeni zato što je jedno dobro, a drugo loše, već zato što svako ima svoje vreme i svoj smisao. Kada se to poštuje, i brak i post dobijaju svoju punoću i blagoslov, a vernik ostaje u skladu i sa verom i sa životom koji živi.