U današnjem članku govorićemo o značaju praznika Tomindan i molitvi posvećenoj Svetom apostolu Tomi, koja se tradicionalno izgovara na ovaj dan.
- Tomindan, koji se uvek obeležava 19. oktobra, predstavlja poseban trenutak u godini za pravoslavne vernike, jer nas podseća na snagu vere, ali i na prirodnu ljudsku sklonost ka sumnji. Upravo kroz ličnost Svetog Tome uviđamo da sumnja, kada je iskrena i prožeta iskrenim traženjem, može voditi ka dubljoj i snažnijoj veri u Boga. Apostol Toma, koji je u hrišćanskoj tradiciji često nazivan „Neverni Toma“, svojim putem pokazuje da čovek može pronaći unutrašnji mir, nadu i potpuno poverenje u Božije delo.
Prema predanju, Sveti Toma bio je jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i verni svedok Njegovog vaskrsenja. Njegova priča posebno je upečatljiva jer je u trenutku kada su mu ostali apostoli govorili da je Hristos vaskrsao, on odbio da poveruje dok ne stavi prst u rane i dlan u rebra Gospodnja. Upravo taj čin sumnje, ali i otvorenog traženja dokaza, kasnije ga je učinio simbolom čvrste vere. Kada mu se Hristos ukazao i dozvolio mu da opipa Njegove rane, Toma je u tom trenutku postao ne samo vernik već i duboko odani apostol, spreman da svoj život položi za ono u šta veruje.
Molitva koja se izgovara na Tomindan duboko je povezana sa njegovom pričom. Ona je namenjena svima koji žele da ojačaju veru, otklone sumnju i pronađu snagu u ljubavi Božijoj. Reči molitve obraćaju se Svetom Tomi kao učeniku Hristovom koji je dobio moć da isceljuje bolesne, oživljava mrtve i izgoni zle duhove. Ipak, u molitvi se naglašava da on tu moć nije dobio radi sebe, već zbog svoje ljubavi prema Hristu i spremnosti da Ga prati do kraja života.
Iz te povezanosti vere i ljubavi, molitva donosi i ključne poruke: otvoriti oči da vidimo ono što je telu nevidljivo, pronaći nadu u Božijem milosrđu i razumeti da je ljubav jača od smrti. Vernici u tim rečima pronalaze utehu, jer one podsećaju da ni očajanje ni sumnja ne mogu uništiti onoga ko istinski traži Božiji put. Upravo zato se preporučuje da se molitva Svetom Tomi izgovori sa smirenjem, u tišini i iskrenim srcem, jer jedino tako ona može pokazati svoju snagu.
- Važno je istaći da molitva Svetom apostolu Tomi nije samo puka tradicija ili običaj, već duboki duhovni čin. Ona nas uči da sumnja nije greh sama po sebi – ona je deo ljudske prirode i često put ka prosvetljenju. Toma je dokaz da i najteži trenutci nesigurnosti mogu prerasti u najjaču veru, ako se čovek ne preda očajanju već nastavi da traga za istinom.
Na ovaj praznik, pravoslavni vernici ne samo da se sećaju Svetog Tome, već i preispituju sopstvenu veru. Postavlja se pitanje koliko smo spremni da verujemo bez dokaza, koliko dopuštamo srcu da vodi, a ne samo razumu. Molitva, izgovorena sa potpunom predanošću, predstavlja priliku da se čovek približi Bogu i pronađe unutrašnju snagu da prevaziđe svakodnevne sumnje i iskušenja.
Tomindan tako postaje simbol ne samo lične vere već i zajedničkog okupljanja i povezivanja ljudi kroz duhovni mir. Vernici veruju da upravo tog dana molitva ima posebnu moć – da osnaži slabog, uteši onog koji pati i donese svetlost onome ko luta u tami sumnje. Ona poziva na zahvalnost, na ljubav i na otvorenost prema Hristovom učenju, jer se samo tako može osetiti snaga duhovne obnove.
U današnjem savremenom životu, kada je čovek često preplavljen izazovima, strahovima i nesigurnostima, primer Svetog Tome ima posebnu vrednost. On nas uči da ne treba da se stidimo svojih sumnji, već da ih prigrlimo kao priliku da pronađemo dublju istinu. Svaka iskrena potraga može nas približiti Bogu, baš kao što je Toma kroz svoju sumnju postao jedan od najvernijih i najodanijih učenika.
Zato, kada na Tomindan izgovorimo molitvu, važno je da ona ne bude samo puko ponavljanje reči, već izraz iskrene želje da otvorimo srce i dušu. Samo tako možemo doživeti ono što su generacije vernika pre nas osećale – da nas molitva vodi ka miru, nadi i ljubavi koja je jača od svake životne prepreke.
