U današnjem članku ispričaću ti priču o porodici Ivanov, događajima koji su potresli njihov miran život i tajnama koje su se skrivale iza zidova njihove kuće.
- Vladimir i Valentina Ivanov iz malog mesta Oštakovo imali su dvoje dece i činilo se da vode običan, skladan život. Međutim, te 1968. godine sve se promenilo kada je njihov sin Ljoša nestao u neobičnim i zastrašujućim okolnostima. Njegova sestra Katja, probuđena usred noći, videla je brata kako u tišini pakuje ranac, uzima hranu i ribolovački pribor. Ono što ju je najviše uplašilo bio je prizor čudnog, čupavog starca koji ga je čekao u dvorištu. Zajedno su nestali u tami. Katja je odmah probudila roditelje i porodica je krenula u očajničku potragu. Te noći, dozivali su sina sve do zore, ali bez uspeha.
Sutradan je policija uključena u istragu i pokrenuta je velika potraga. Ceo kraj bio je mobilisan: ribari su pretraživali jezero Seliger, a grupe ljudi pregledale šume i livade. Strah i neizvesnost rasli su iz sata u sat. Umesto nestalog dečaka, pronađeno je telo nepoznatog mladića sa dugom kosom, ubijenog udarcem u glavu. Ispostavilo se da je to Igor Zinkov, vođa pionirskog kampa koji je bio pod istragom zbog nasilja nad decom.
Misterija se samo produbila kada se, neočekivano, Ljoša pojavio pred tragačima i tvrdio da je bio na pecanju. Negirao je da poznaje starca koga je Katja videla. Njegove reči nisu zvučale uverljivo, ali policija tada nije imala dokaza da ga natera da prizna istinu.
Nekoliko dana kasnije, ispostavilo se da je Ljoša ponovo nestao. Kada su istražitelji pregledali njegovu sobu, ostali su zatečeni spartanskom atmosferom – nije bilo igračaka ni tragova dečije bezbrižnosti, već samo vojnički pojas na zidu. Otac Vladimir Ivanov objasnio je da je pojas korišćen za vaspitanje. Policajci su tada posumnjali da je dečak zapravo bežao od kućnog nasilja. Kasnije je i majka Valentina priznala da je muž bio surov i da je često kažnjavao decu.
- Potraga za Ljošom nastavila se, a ključni preokret desio se kada je grupa ribara slučajno ranila nepoznatu osobu kraj šatora. Uskoro je otkriveno da je u pitanju starac koga je Katja ranije opisala – lokalni pustinjak koga su zvali čika Žora. On je ranije spasao Ljošu od napada Zinkova, koji je pokušao da ga savlada na obali jezera. Starac ga je udario palicom i time mu spasao život.
Žora je zapravo bio bivši inženjer, Genadij Belov, čovek koga je život teško slomio. Nakon moždanog udara izgubio je porodicu, dom i poverenje u ljude. Povukao se u prirodu, živeo u zemunici, hranio se ribolovom i skupljao plodove. Upravo tu je pronašao neku vrstu mira, ali i sudbinski sreo dečaka koji je tražio beg od očevog gneva.
Ljoša je počeo da posećuje pustinjaka, donosio mu hranu i pronalazio utehu u razgovorima s njim. Međutim, tajna nije mogla večno ostati skrivena. Kada je čika Žora ranjen, dečak je pokušao da obezbedi lekove, ali je uhvaćen dok je pokušavao da provali u apoteku. Pod pritiskom je priznao sve i odveo policiju do zemunice. Nažalost, bilo je kasno – pustinjak je preminuo na putu do bolnice.
Smrt starca duboko je pogodila Ljošu. On je više puta bežao od kuće, nesposoban da podnese surovost oca i gubitak čoveka koji mu je pružio razumevanje. Na kraju, brak njegovih roditelja se raspao, a majka ga je povela sa sobom u drugi grad, nadajući se da će mu pružiti mirniji život.
Priča o porodici Ivanov i tragičnoj sudbini pustinjaka Žore pokazuje kako se iza fasade običnog doma mogu kriti nasilje i bol, ali i kako slučajni susret može probuditi poverenje i osećaj zaštite. Život Genadija Belova, nekadašnjeg inženjera, a potom usamljenog pustinjaka, osvetlio je put jednom dečaku koji je tražio bekstvo od surovosti svakodnevice. Nažalost, i jedno i drugo završilo se tugom i gubitkom.Ovaj događaj i dalje odjekuje kao opomena – da iza tišine i prividnog mira često stoje neispričane priče i da svako dete zaslužuje sigurnost, toplinu i razumevanje.
