U ovom članku donosimo recept za legendarni desert koji je nekada bio neizostavan u mnogim domaćinstvima širom Jugoslavije. U nastavku saznajte kako se ova poslastica pravi bez mlijeka i jaja…
U svetu tradicionalnih kolača, malo je onih koji u sebi nose toliko nostalgije i emocije kao domaće breskvice. Ovaj kolač godinama je simbol porodičnih okupljanja, praznika i posebnih trenutaka, a mnogi ga pamte još iz detinjstva, sa tanjira baka i majki. Iako se klasična verzija uglavnom pravi sa mlekom i jajima, sve više domaćica danas traži alternativu koja će zadržati mekoću, aromu i prepoznatljiv ukus, ali biti prilagođena periodima posta ili onima koji izbegavaju određene namirnice.
- Upravo takva verzija breskvica poslednjih godina privlači veliku pažnju. Kako Aktivni otkriva, postoji recept koji ne samo da ne zaostaje za originalom, već se po ukusu i teksturi često izjednačava sa klasičnom varijantom, što potvrđuju i brojni komentari onih koji su ga već isprobali.
Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da se radi o receptu koji je osmišljen za veće količine, čak šezdeset breskvica, što ga čini idealnim za slave, rođendane, porodična okupljanja ili veće proslave. Ipak, kako piše Aktivni, količine se lako mogu prilagoditi potrebama, pa recept nije rezervisan samo za velike događaje. U osnovi testa nalaze se jednostavni sastojci koje gotovo svaka kuhinja već ima: brašno, voda, ulje i šećer, uz dodatak praška za pecivo koji daje potrebnu mekoću. Upravo ta jednostavnost doprinosi tome da kolač bude pristupačan svima, bez obzira na kulinarsko iskustvo.
- Priprema testa započinje spajanjem tečnih sastojaka sa šećerom, čime se dobija homogena smesa koja se zatim obogaćuje manjom količinom brašna i praškom za pecivo. Ovaj korak, kako se navodi u receptu, ima posebnu ulogu jer omogućava da se sastojci povežu i da testo kasnije dobije pravu strukturu. Nakon kraćeg odmora, dodaje se ostatak brašna, a mešanjem se dolazi do smese koja je dovoljno čvrsta da se mogu oblikovati kuglice, ali i dalje mekana pod prstima. Upravo u toj ravnoteži krije se tajna uspešnih breskvica – testo ne sme biti ni previše tvrdo, ni previše lepljivo.
Kada se kuglice oblikuju, pažljivo se ređaju na pleh obložen papirom za pečenje, uz obavezno ostavljanje razmaka. Tokom pečenja, koje se odvija na umerenoj temperaturi, kuglice blago narastu i dobiju čvrstinu, dok im gornja strana ostaje svetla. Taj detalj je izuzetno važan jer upravo svetla boja kasnije omogućava da breskvice dobiju svoj prepoznatljiv izgled. Kako prenose domaći kulinarski portali, među kojima je i Aktivni, pečenje ne bi trebalo produžavati, jer je cilj da kolačići ostanu mekani i podatni za dalju obradu.
Središnji deo procesa dolazi nakon hlađenja, kada se svaka polovina pažljivo izdubljuje. Ovi komadići se ne bacaju, već postaju ključni sastojak fila. Pomešani sa džemom, po mogućnosti od breskve ili kajsije, i dodatkom ruma po ukusu, stvaraju punjenje koje breskvicama daje dubinu i aromu. Prema pisanju N1, upravo je ovaj korak ono što razlikuje prosečan kolač od onog koji se pamti – pravilno izbalansiran fil daje bogatstvo ukusa koje se zadržava dugo nakon prvog zalogaja. Polovine se zatim spajaju, stvarajući male, zaokružene kolače koji već tada podsećaju na prave breskve.
- Vizuelni deo završnice jednako je važan kao i sam ukus. Gotove breskvice se kratko umaču u vodu obojenu crvenom prehrambenom bojom, čime dobijaju karakterističnu nijansu. Odmah potom se uvaljaju u kristal šećer, koji ne samo da doprinosi izgledu, već i dodaje blagu hrskavost spolja. Taj kontrast između mekane unutrašnjosti i blago zrnaste spoljašnjosti čini ovaj kolač posebnim i lako prepoznatljivim.
Ono što ovu posnu verziju čini posebno privlačnom jeste činjenica da ne zahteva kompromis kada je ukus u pitanju. Iako bez mleka i jaja, breskvice ostaju sočne, mekane i pune arome, što potvrđuju i brojni komentari čitalaca na domaćim portalima. Kako navode kulinarski autori, ovaj recept je dokaz da tradicionalni kolači mogu uspešno da se prilagode savremenim navikama, bez gubitka identiteta i emotivne vrednosti.
Na kraju, kako ističu domaći mediji i portali koji se bave gastronomijom, među njima i Aktivni, ovakvi recepti imaju posebnu vrednost jer spajaju tradiciju i praktičnost. Posne breskvice nisu samo zamena za klasične, već ravnopravna verzija koja zaslužuje mesto na svakoj trpezi. Upravo zato se sve češće preporučuju kao siguran izbor za sve prilike – od praznika do običnih porodičnih dana, kada je potreban kolač koji budi uspomene i okuplja ljude oko stola.
