U današnjem članku, govorićemo o slučaju Ričarda i Donel Batiste, paru čiji je brak prošao kroz turbulentan period, a sve zbog ozbiljnih zdravstvenih problema Donel.
- Oni su se venčali 31. avgusta 1990. godine, a tokom njihovog braka, Donel je počela da se suočava sa velikim zdravstvenim izazovima. Imala je ozbiljne probleme sa bubrezima i morala je da se podvrgne dvema transplantacijama bubrega, ali nažalost, ni jedna od tih transplantacija nije bila uspešna. U trenutku kada su se Doneline zdravstvene komplikacije pogoršale, Ričard je odlučio da donira svoj bubreg svojoj supruzi, govoreći da to čini kako bi spasio svoj brak i, naravno, njen život.
Međutim, četiri godine nakon transplantacije, Donel je iznenada podnela zahtev za razvod. Ričard tvrdi da je razlog tome bila afera koju je Donel započela “18 meseci do dve godine nakon transplantacije bubrega”, a koja je na kraju dovela do raspada njihovog braka. Tokom procesa razvoda, Ričard nije tražio ništa od svoje buduće bivše supruge, osim da mu vrati bubreg. Kao alternativno rešenje, tražio je 1,5 miliona dolara u sporazumu o poravnanju. Ovaj neobičan zahtev postavio je pitanje o tome da li se organi mogu smatrati vrednim poklonima u pravnim postupcima poput razvoda.
Sud je, međutim, imao nekoliko ozbiljnih pitanja na koja je morao da odgovori. U slučaju Ričarda i Donel Batiste, sud je presudio da se organ, kao što je bubreg, ne može zameniti za novčanu vrednost u Sjedinjenim Državama. Zakon nije dopuštao da se organ smatra vrednim poklonom koji može biti predmetom razmene u okviru bračnog imovinskog sporazuma. Na temelju ove presude, Ričard nije imao pravo da traži povrat svog organa ili bilo koju novčanu naknadu za bubreg koji je donirao svojoj supruzi. Ovo je postavilo pitanje o tome šta se zapravo smatra vrednim poklonom u kontekstu razvoda.
- Uobičajeno, kada se govori o zajedničkoj imovini u braku, ona obuhvata sve što je par stekao tokom zajedničkog života, dok posebna imovina uključuje stvari koje su stečene pre braka, putem nasleđa, poklona ili zaveštanja. U kontekstu razvoda, poklon se definiše kao “dobrovoljan prenos lične imovine bez naknade”. Ovaj zakon podrazumeva da, ako se neki predmet ili imovina smatra poklonom, onda nije moguće tražiti nadoknadu ili povrat njegove vrednosti. Ako je nešto darovano u braku, to se obično smatra posebnom imovinom onog supružnika koji je primio poklon. Ipak, postoje izuzeci kada su pokloni “značajne vrednosti”.
Kada se razmatra da li neki poklon ima “značajnu vrednost”, sudovi obično uzimaju u obzir ukupnu finansijsku situaciju para. U proceni se gledaju njihova ukupna imovina, prihodi i vrednost poklona u odnosu na njihovu ukupnu imovinu. Ako sud odluči da je poklon značajne vrednosti, on može postati zajednička imovina para, osim ako postoji pisani sporazum koji potvrđuje suprotan stav. Ovaj proces je poznat kao transmutacija imovine, pri čemu se menja karakter imovine iz zajedničke u posebnu ili obrnuto.
- Slična pravna pitanja pojavljuju se kada jedan supružnik traži nadoknadu za medicinske procedura ili tretmane koje je platio za svog budućeg bivšeg partnera. Iako se radi o drugom scenariju, sudovi često primenjuju slične zakone. Ako je jedan supružnik platio za medicinski tretman ili implantat, sud obično smatra da se takav postupak računa kao poklon. Na taj način, strana koja je platila troškove ne može tražiti povrat ili nadoknadu za te troškove u postupku razvoda.
Ričardov slučaj je pokazao da, iako je donirao bubreg svojoj supruzi, to nije smatrano imovinom koju je mogao da zahteva nazad. Organ, prema zakonu, nije mogao biti tretiran kao običan poklon ili imovina koja se može razmenjivati u postupku razvoda. Ovaj slučaj postavlja važno pitanje o tome kako zakon tretira ljudske organe i da li se oni mogu smatrati vrednim poklonima u pravnim okvirima poput razvoda. Iako je Ričardov zahtev bio neobičan, sudska presuda jasno je stavila do znanja da organski donori nemaju pravo na povrat svog organa ili na nadoknadu njegove vrednosti u razvodu.
