Kroz današnje izdanje članka Vam donosimo detalje neobičnog eksperimenta jedne Slovenke koji je izazvao burne reakcije na društvenim mrežama. U nastavku saznajte zašto je pokušala da zapali sneg i kakav je rezultat sve ostavio u šoku…
NATO sneg je najnovija teorija zavere koja je ponovo postala popularna među korisnicima društvenih mreža, izazvana snježnim padavinama koje su zabelele region. Na Fejsbuku je jedna korisnica podelila svoje “otkriće”, tvrdeći da je sneg koji je držala iznad plamena, umesto da se topi, proizveo crni dim i neprijatan miris. Ova tvrdnja se brzo proširila, a mnogi su počeli da eksperimentišu, pokušavajući da potvrde da je „NATO sneg“ zapravo nešto „neprirodno“. Iako se teorija brzo proširila među korisnicima društvenih mreža, stručnjaci tvrde da nije reč o nikakvoj zaveri, već o običnoj fizici.
- Korisnica koja je započela ovu diskusiju tvrdi da je njen eksperiment s plamenom pokazao da se sneg ne topi, već da stvara crni dim i miris, što ju je podstaklo da pozove druge da pokušaju isto. Objavu je ubrzo podelilo mnogo ljudi, a video-snimci njihovih „testova“ postali su viralni. U jednom od njih korisnica izjavljuje da se trećina grudve istopila, ali da nije kapnula ni jedna kap vode. Ovaj fenomen izazvao je pometnju na internetu, s velikim brojem komentara i video-snimaka u kojima ljudi pokušavaju da otkriju „istinu“ o „NATO snegu“.
Međutim, fizičari i stručnjaci brzo su ušli u raspravu, objašnjavajući da je sve u pitanju fizika, a ne nikakva zaverna teorija. Jedna korisnica objašnjava da plamen upaljača, kada dođe u kontakt sa snegom, pokreće nekoliko procesa odjednom. Naime, sneg se zaista topi, ali to se dešava vrlo brzo i lokalno. Mala količina vode koja nastane od topljenja odmah isparava zbog visoke temperature plamena. Pošto je količina vode minimalna, ona nema vremena da počne da kaplje, dok deo vode može čak ponovo da se zaledi, jer je površina snega još uvek vrlo hladna.
- Ako je sneg izuzetno hladan ili veoma čist, ovaj efekat je još manje primetan. Plamen upaljača nije dovoljno jak da prenese značajnu količinu toplote, dok sneg ima visok nivo latentne toplote topljenja, što znači da je potrebno mnogo energije da bi se primetila stvarna promena. Dakle, čak i ako sneg naizgled ne topi dovoljno brzo, to je rezultat složenog fizičkog procesa, a ne nikakvog „neprirodnog“ efekta.
Slični fenomeni sa “sumnjivim” snegom nisu novost. Metropolitn.si navodi da su se slične teorije pojavile ranije, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, tokom velikih snežnih padavina. Ove teorije često kruže društvenim mrežama, ali se stručnjaci slažu da su u pitanju obični prirodni procesi koji se često pogrešno tumače.
Na primer, USA Today je 2014. godine, tokom snežnih padavina u Virdžiniji, konsultovao meteorologa Majka Stouna koji je objasnio da je fenomen „NATO snega“ zapravo rezultat sublimacije – procesa u kojem sneg prelazi direktno iz čvrstog u gasovito stanje, bez prelaska u tečno. Ovaj proces je objašnjen još preciznije kroz eksperimente, uz zaključak da bi sneg na kraju mogao da se istopi i da bi voda postala vidljiva ako bi plamen bio dovoljno dugotrajan.
- Još jedan od razloga zašto se sneg ponekad čini kao da ne topi je i pojava čađi koja se javlja tokom sagorevanja upaljača. Ova čađ nastaje zbog nepotpunog sagorevanja gasa, što može stvoriti crne mrlje na snegu. Ove mrlje su u stvari samo sitne čestice koje sneg zadržava zbog svoje bele površine, što omogućava da se čađ vidi jasnije nego na tamnijim materijalima. To objašnjava zašto se neki korisnici snegom koji je bio izložen plamenu čini neobično prljavim ili „neprirodnim“.
Zaključak je vrlo jasan: fenomen snega koji “ne kaplje” kada se drži iznad plamena nije dokaz nikakve zavere, već samo prirodni procesi koji se baziraju na fizici i termodinamici.
U budućnosti bi bilo korisno da se teorije koje brzo postanu viralne na društvenim mrežama proveravaju kroz prizmu nauke, kako bi se sprečile dezinformacije koje se šire među korisnicima interneta.
