U današnjem članku, upoznaćemo vas s dva velikana iz različitih oblasti, koji su uprkos tome što su dolazili iz potpuno različitih svetova, delili nešto izuzetno neverovatnu disciplinu uma i stalnu želju za intelektualnim napredovanjem.
- Vladeta Jerotić i Nikola Tesla bili su ljudi koji su kroz svoj rad i životne navike pokazivali da je mozak poput tela mora se stalno trenirati kako bi ostao vitalan i produktivan.Vladeta Jerotić je bio renomirani psihijatar, filozof, teolog i pisac, čiji je rad ostavio dubok trag u mnogim oblastima. Rođen 1924. godine, Jerotić je kroz svoju karijeru postao jedan od najcenjenijih srpskih intelektualaca. Njegova strast prema znanju bila je nezadrživa, a intelektualne vežbe koje je sprovodio tokom celog života bile su ključne za njegovu mentalnu vitalnost. Jerotić je bio poznat po tome što je svaki dan radio mentalne vežbe koje su mu pomogle da sačuva bistrinu uma čak i u dubokoj starosti. Njegova posvećenost učenju bila je izuzetna.
Kako je Jerotić objašnjavao, svako jutro, čak i u svojih 92 godine, svakog drugog dana preslišavao je engleske reči. Učenje novih jezika nije mu bilo samo akademsko vežbanje, već način da održi svoje pamćenje i mentalnu snagu. Jerotić je takođe isticao značaj poezije u svakodnevnom životu. On je redovno učio pesme, čime je podsticao svoju memoriju i mentalnu agilnost. Zanimljivo je da nije učio samo duže pesme, već i kraće stihove, što mu je omogućilo da poboljša koncentraciju i memoriju.
Za Jerotića, mentalni trening nije bio samo metoda, već i način života. Smatrao je da je čovekov mozak najvažniji organ koji mora da se “trenirajući” koristi, baš kao i telo. To je bio ključ njegovog zdravlja i dugovječnosti, jer je sa 92 godine bio mentalno aktivan i oštar, iako je imao više od tri decenije svakodnevnog vežbanja svog uma.
S druge strane, Nikola Tesla je bio prepoznat kao jedan od najvećih izumitelja svih vremena. Iako dolazi iz sveta nauke i tehnike, Tesla je bio isto tako fasciniran mentalnim procesima i načinima na koje je mogao da izoštri svoje intelektualne sposobnosti. Tesla je često govorio kako je imao malu samopouzdanost tokom svog odrastanja, ali njegova strast prema nauci i istraživanju učinila ga je jednim od najbriljantnijih umova koje je svet ikada poznavao. Na početku svog života, Tesla je bio opterećen nepoverenjem, što mu je stvaralo teškoće u socijalnim odnosima. No, umesto da se povuče, on je usmerio svoju pažnju na knjige i stalno usavršavanje.
- Jedna od najpoznatijih priča iz njegovog života bila je situacija kada mu je jedan bogati građanin rekao da je „previše pametan“ i da mu ništa ne treba davati. Iako ga je to pomalo pogodilo, Tesla je nastavio da se uspinje prema vrhu nauke. Kao dečak, Tesla je potajno čitao, često do zore, koristeći svetlost koju je sam pravio. Ovaj posvećenost učenju i istraživanju prirodnih pojava bila je početak njegovih budućih izuma.
- Tesla je smatrao da je um potrebno svakodnevno vežbati. Pored čitanja, usvojio je tri ključne navike koje su mu pomagale da uvek bude u mentalnoj formi. Prva od njih bila je da je uvek vizualizovao svoje izume u svojoj mašti pre nego što bi ih sprovedio u stvarnost. Za njega, nije bilo potrebe da pravi nacrte, već je zamišljao konstrukciju u svojoj glavi i testirao je pre nego što je uopšte dotakao alat. Ovaj proces mentalnog testiranja bio je suštinski deo njegovog stvaralačkog procesa.
Druga navika bila je da je Tesla često šetao, smatrajući da šetnja može pomoći u kreativnom razmišljanju. I za njega je, poput mnogih drugih velikih umova, osama bila izuzetno važna. Tesla je verovao da je pravi kreativni rad moguć jedino kada je um potpuno oslobođen spoljnog uticaja. U njegovom slučaju, šetnje su često bile trenutci kada je dolazio do svojih najvećih uvida i inovacija. Na primer, ideja o naizmeničnoj struji došla mu je upravo tokom jedne šetnje u Budimpešti.
Na kraju, Tesla je bio osoba koja je verovala u moć osamljivanja prilikom rešavanja problema. Smatrao je da mu je samoća omogućila da se koncentrira na rešavanje problema i da originalnost dolazi iz unutrašnje tišine. Često je rekao: „Um je oštriji i koncentrisaniji u osami, bez spoljnog uticaja“. Bez obzira na sve spoljne teškoće, Tesla je u samoći mogao da se fokusira na ono što je zaista bilo važno.
Kroz primere iz života Vladete Jerotića i Nikole Tesle, jasno je da je za njihov uspeh bila presudna ne samo njihova genijalnost, već i posvećenost svakodnevnom treningu uma i kontinuiranom učenju. Ove navike su ih održale produktivnim i vitalnim do poslednjeg dana života, iako su dolazili iz potpuno različitih svetova – jedan iz sveta filozofije, a drugi iz sveta nauke.
