U današnjem članku govorićemo o ljubavnoj priči koja je počela kao bajka, ali je kasnije doživela neočekivani obrt. Elena, mlada Ruskinja iz Ardimskog sela, upoznala je Radovana iz Milića, malog mesta u Republici Srpskoj, i njihova priča delovala je kao savršen roman, pun ljubavi, nade i porodičnih vrednosti.
- Međutim, kako to obično biva u životu, dogodio se veliki preokret koji je šokirao mnoge.Elena je odrasla u malom selu u Rusiji, zvanom Ardimskij, okružena prirodom koja je bila izvor snage i lepote. Stanovnici tog kraja bavili su se uglavnom poljoprivredom, dok je omladina često odlazila u veće gradove u potrazi za poslom. Elena je, nakon detinjstva u selu, život nastavila u Saratovu, ali je sudbina želela da je odvede u Moskvu, gde je njen život poprimio sasvim drugačiji tok. Na prepunoj železničkoj stanici u Moskvi, Elena je upoznala Radovana, visokog, tamnokosog mladića iz Republike Srpske. Bio je tu da obavi fizičke poslove, pretežno zidarske, ali njegov susret s Elenom promenio je oboje.
Njihov susret bio je sudbinski. Elena je, dok je tražila pomoć u gužvi na Crvenom trgu, izgubila kompas i prišla upravo Radovanu. U tom trenutku, dok je držala novčić od 5 rubalja, poželela je da se uda za tog zgodnog mladića. Radovan o ovoj želji nije saznao odmah, ali godinama kasnije, ta njena želja postala je deo njihove priče. Uprkos početnim poteškoćama u komunikaciji, jer je srpski jezik za Elenu zvučao strano, između njih je ubrzo nastala snažna veza.
Elena je isticala kako su Srbi u njenim očima bili drugačiji od muškaraca koje je poznavala u Rusiji. Srpski muškarci su, kako je govorila, ozbiljno pristupali životu, porodici i ljubavi. Sa Radovanom je pronašla sigurnost koju je oduvek tražila. Njegova muževnost, stabilnost i domaćinski duh su bili osobine koje su je privukle i bile su upravo ono što je maštala u svom idealnom partneru. Ubrzo su zasnovali porodicu i zajedno su imali četvoro dece. No, nakon deset godina života u Moskvi, Elena i Radovan su odlučili da potraže mir. Grad je postao previše naporan, sa gužvom i stalnim pritiscima, pa su odlučili da promene način života. Veliku većinu svoje imovine su poklonili hramu koji pomaže porodicama sa puno dece, a zatim su se preselili u mirniji kraj – selo Orašlje kod Milića u Republici Srpskoj.
Elena i Radovan su u Orašlju odmah započeli život od poljoprivrede i stočarstva. Nov život na selu bio je pun mira i spokojnosti. Elena je brzo stekla poštovanje lokalnih meštana, koji su je ljubazno oslovljavali kao „gospođu iz Rusije“. Deca su uživala u prirodi, a Elena je bila srećna što je mogla da ih podiže daleko od ekrana i gradskog stresa. Selo joj je omogućilo da deci pruži vrednosti koje je smatrala važnima, kao što su odgovornost, ljubav prema drugima i radne navike. Smatrala je da je život na selu savršen za odgoj dece, jer su imali više vremena za igre, rad i povezivanje sa prirodom.
- Međutim, iako je sve delovalo kao bajka, život je znao da donese neočekivane obrate. Nakon nekoliko godina života u Orašlju, Elena je iznenada donela odluku da napusti Radovana i preda se novoj ljubavi, koju je pronašla u susednom selu. Razlog njihovog rastanka nije bio zvanično obelodanjeni, ali meštani su brzo počeli da šapuću o Eleninoj „izdaji“. Radovan je ostao sam, dok su njegova deca, još uvek mala i zbunjena, morala da prihvate novog očuha.
Za Radovana, ovo je bio veliki udarac, od kojeg se teško oporavio. Meštani su se sećali njegovog tužnog pogleda i tišine koja ga je obavijala nakon toga. Elena je pokušala da izgradi novi život, ali njeno ime je ostalo predmet razgovora i osuda u selu. Iako je prešla u novi život, priča o njenoj odluci da napusti porodicu nije prestajala da bude tema razgovora.Ova priča je za mnoge ostala simbol nade, ali i opomene o tome kako se život može neočekivano promeniti, bez obzira na sve planove i želje koje smo imali.
