U današnjem članku govorićemo o jednoj od najpoznatijih ličnosti jugoslovenske i italijanske kinematografije Silvi Košćini. Njena životna priča puna je uspona, izazova, filmske magije i ličnih drama koje su je oblikovale kao jednu od najsjajnijih zvezda svoga vremena.
- Rođena je 22. avgusta 1933. godine u Zagrebu, u porodici koja je imala grčko-poljskog porekla, što joj je od samog početka davalo obeležje posebnosti. Nakon burnih godina Drugog svetskog rata, preselila se u Italiju, gde je zapravo počeo njen pravi životni i umetnički put. Najpre u Bergamu, a potom u Napulju, pronašla je novu sredinu koja će kasnije oblikovati i njen profesionalni identitet.
Tokom rata, dok još nije zakoračila u adolescenciju, prešla je da živi kod starije sestre u Italiji. Ta okolnost bila je presudna, jer je upravo tamo, u zemlji bogate filmske tradicije, otpočeo njen put ka budućoj slavi. Kao mlada devojka isticala se lepotom i šarmom, pa je učestvovala na izborima za lepoticu, što joj je donelo priliku da započne karijeru modela. Iako je u to vreme studirala fiziku na Univerzitetu Federiko Drugi u Napulju i živela u katoličkom internatu, ubrzo je postala deo jednog događaja koji će joj promeniti život. Bila je izabrana za „Mis di Tapa“, devojku koja predaje cveće pobedniku jedne etape čuvene trke Điro d’Italija. Fotografija na kojoj ljubi pobednika obišla je Evropu i donela joj prepoznatljivost koja će joj otvoriti vrata filma.
Prvi koji je prepoznao njen potencijal bio je Eduardo De Filippo, koji joj je dao malu ulogu u filmu „Questi fantasmi“ 1954. godine. Bio je to trenutak kada je glumačka karijera Silve Košćine zaista počela. Ubrzo je usledila prava eksplozija popularnosti zahvaljujući ulozi Jole u filmovima „Herkulovi podvizi“ i „Herkul i lidijska kraljica“. Ove uloge su je vinule među najveće zvezde italijanske kinematografije pedesetih i šezdesetih godina. Njena prirodna lepota, harizma i talent učinili su je idealnom za epohe u kojima se tražila raskošna i upečatljiva gluma.
Osim u Italiji, okušala se i u međunarodnim projektima. Igrala je CIA agentkinju u filmu „That Man in Istanbul“, dok je u britanskom ostvarenju „Deadlier Than the Male“ takođe ostavila snažan utisak. Domaćoj publici ipak je najpoznatija po ulozi partizanke Danice u antologijskom filmu „Bitka na Neretvi“ iz 1969. godine. Ta saradnja sa velikanima poput Milene Dravić, Bate Živojinovića i Ljubiše Samardžića, pod vođstvom reditelja Veljka Bulajića, urezala je njeno ime i u jugoslovensku filmsku istoriju.
- Privatni život Silve Košćine bio je jednako buran kao i njena karijera. Početkom šezdesetih uložila je ogroman deo zarade u luksuznu vilu u Rimu, opremljenu vrednim nameštajem i umetničkim delima. Međutim, kako su prihodi počeli da opadaju, a rashodi rasli, došla je pod udar vlasti zbog istrage za utaju poreza. Bila je primorana da vilu proda 1976. godine, što je za nju bio bolan udarac.
U ljubavi je dugo bila vezana za Raimonda Kastelija, ali njihov brak nije mogao biti zvanično priznat u Italiji jer njegova supruga nije želela da mu da razvod. Venčali su se u Meksiku 1967, ali zakon u Italiji to nije priznavao. Ipak, nekoliko godina živeli su zajedno u Rimu, sve dok se nisu mirno rastali.
- Njena javna slika često je bila obeležena i kontroverzama. Fotografisala se za američko i italijansko izdanje magazina „Plejboj“, a film „L’assoluto naturale“ iz 1969. doneo je scene koje su tada bile veoma provokativne. Upravo zbog tih detalja, Silvu su smatrali hrabrom ženom koja je rušila tadašnje tabue i krčila put ka slobodnijem izražavanju u kinematografiji.
Poznata je i anegdota sa snimanja „Bitke na Neretvi“. Na snimanje je došla potpuno sređena, ali ju je reditelj Bulajić pepelom namerno isprljao po licu da bi izgledala realnije. Iako se u prvi mah naljutila, ubrzo je prihvatila šalu i nastavila sa radom, pokazujući svoju profesionalnost i smisao za humor.
Nakon tridesete godine igrala je uz svetske glumačke velikane poput Kirka Daglasa i Pola Njumana, ali te uloge nisu donele uspeh kakav se očekivao. Ipak, njeno ime ostalo je upisano u istoriju kinematografije, posebno jer je bila glumica koja je sa jednakom strašću gradila karijeru u Italiji i bivšoj Jugoslaviji.
Osim talenta, Silva je imala i osebujan karakter – često je o sebi govorila u trećem licu, što je dodatno doprinosilo njenom imidžu neobične, ali šarmantne ličnosti. Njen život bio je obeležen stalnom borbom između glamura i stvarnosti, između uspeha i problema koji su pratili njen put.
Nažalost, život Silve Košćine završio se prerano. Preminula je u Rimu 1994. godine od raka dojke, u svojoj 61. godini. Ostavila je za sobom bogat opus, ali i sećanje na jednu od najlepših i najsvetlijih figura jugoslovenskog i italijanskog filma. Njeno ime i dalje živi među ljubiteljima sedme umetnosti, kao simbol hrabrosti, lepote i glumačkog dara koji je obeležio čitavu epohu.
