U današnjem članku govori se o životnoj priči žene koja je donela odluku koja joj je promenila sudbinu, ali i donela niz posledica koje i danas oseća.
- Šeril Tomasgud, nekadašnja frizerka iz Velike Britanije, u mladosti je napustila muža i troje dece kako bi započela novi život sa afričkim Masajskim ratnikom. Iako je verovala da je pronašla istinsku ljubav i slobodu, vremenom je shvatila da je njen izbor bio ispunjen iluzijama i obmanama. Danas, u poznim godinama, priznaje da žali zbog svega što se dogodilo i da ju je cela priča pratila kroz ceo život.
Šeril je imala 34 godine kada je otišla na odmor u Keniju. Boravila je u hotelu gde je grupa Masaja izvodila tradicionalne plesove za turiste. Među njima je bio i Danijel Lekimenč, tada mladi ratnik visok gotovo dva metra, deset godina mlađi od nje. Njihov susret prerastao je u strastvenu vezu, a već nakon nekoliko nedelja Šeril je odlučila da ostavi svog muža i decu kako bi živela sa njim. Odluka je šokirala javnost, a britanski mediji su je predstavili kao ženu koja je izabrala život u kolibi od blata umesto sigurnosti i komfora srednje klase.
Njihova veza ubrzo je postala predmet ogromne medijske pažnje. Gostovala je u brojnim emisijama, a novine su redovno pisale o njenom „egzotičnom“ izboru. Javnost je bila podeljena – jedni su je osuđivali, drugi su je gledali sa nevericom, a neki su je čak i idealizovali kao osobu koja je imala hrabrosti da sledi svoje srce. Međutim, iza glamura i senzacionalnih naslova krila se realnost – život u plemenu bio je daleko od romantičnih predstava.
Šeril je, posle kratkog povratka u Britaniju da obavesti supruga Majka o razvodu, otputovala u Keniju i pridružila se Danijelu i njegovoj zajednici. Prvih meseci bila je očarana njegovom neposrednošću i jednostavnim načinom života. Tvrdila je da je to bio prvi muškarac koji ju je istinski slušao i koji nije bio opsednut novcem. U njegovim pričama o kulturi Masaja i odbacivanju materijalizma pronašla je ono što je smatrala duhovnim utočištem.
- Međutim, bajka je počela da se ruši kada se par preselio u Veliku Britaniju. Tada je Danijel iznenada promenio svoje ponašanje. Umesto duhovnog ratnika u kojem je videla oslonac, pojavio se čovek nezadovoljan i ambiciozan, opsednut materijalnim stvarima. Tražio je više novca, bolju kuću i moderne stvari. Često se žalio i pokazivao nezadovoljstvo, a njihov odnos je postajao sve napetiji. Šeril je priznala da su se svađali gotovo svakodnevno.
- Njeni sinovi Stiv i Tomi, kao i ćerka Kloi iz drugog braka, teško su prihvatali novog očuha. Danijel nikada nije uspeo da se prilagodi zapadnjačkom načinu života, a iako se trudio, deca ga nikada nisu doživela kao pravog oca. U međuvremenu, brak je dobio i jedno dete – ćerku Misti, koju Šeril danas opisuje kao „jedinu dobru stvar“ koja je proizašla iz njihove veze.
Kako su godine prolazile, postajalo je jasno da je njihov brak više zasnovan na interesu nego na ljubavi. Šeril je počela da sumnja da je Danijel u njoj video samo način da pobegne iz siromaštva i obezbedi sebi bolji život u Britaniji. Njegova stalna želja da šalje novac porodici u Keniju i da obezbedi luksuz sebi i njima pokazala joj je da je izgubila ono u šta je prvobitno verovala.
Godine 1999. par se razveo, a Šeril je ostala sama sa decom. Danas, kada ima 65 godina, živi mirno u malom gradu u Somersetu. Njeni prijatelji i poznanici uglavnom ne znaju ništa o njenoj burnoj prošlosti, jer ona o tome retko govori. Ipak, u razgovorima priznaje da ju je sve to koštalo mnogo više nego što je mogla da zamisli. Najviše je boli što je svojim izborom povredila decu, jer su rasla u nesigurnosti i konfuziji.
Ono što dodatno osvetljava njenu priču jesu njene lične traume. Odrasla je u porodici sa roditeljima alkoholičarima i godinama je trpela zlostavljanje. To je ostavilo duboke posledice, a brakovi u kojima nije nalazila sreću dodatno su je gurali ka očajničkoj potrebi za begom. U Danijelu je mislila da je pronašla spas, duhovnost i novu snagu, ali se sve pretvorilo u bolno iskustvo.
Ipak, Šeril danas pokušava da gleda napred. Njena deca su odrasla i imaju stabilne živote, a ona sama se trudi da pronađe mir u svakodnevici. Najmlađa ćerka Misti ostala joj je najveća radost i podsećanje da i u najtežim trenucima može proizaći nešto dobro.
Na kraju svoje ispovesti, uputila je poruku ženama koje zamišljaju romantične avanture sa muškarcima koje upoznaju na putovanjima. Rekla je: „Budite pažljive i svesne šta želite. Nemojte misliti da egzotika i avantura uvek donose sreću. Ako ne razmislite dobro, mogli biste da se kajete ceo život.“
