U današnjem članku govorićemo o duhovnom nasleđu arhimandrita Ilariona, čoveka čije su reči o odnosu između roditelja i dece i danas jednako snažne i važne.
- Iako je prošlo mnogo godina od njegovog života i službe, njegova učenja i opomene ostaju živa jer se tiču onih najosetljivijih i najvrednijih tema – porodice, ljubavi i braka. Arhimandrit Ilarion, koga mnogi pamte kao iscelitelja i duhovnog utešitelja, posvetio je veliki deo svoje službe upravo pitanju odnosa generacija i grešaka koje se u tim odnosima ponavljaju.
On je smatrao da su roditelji i deca povezani na način koji se ne može jednostavno razdvojiti, ali da oba pola često upadaju u iste zamke. Roditelji greše kada žele da potpuno upravljaju životima svoje dece, birajući im partnere i odlučujući umesto njih, dok deca greše kada veruju da su mudrija od svojih roditelja i odbacuju svaki savet, čak i kada on dolazi iz čistog srca.
Ilarion je govorio da je mešanje roditelja u ljubavne izbore svoje dece često izvor velikih tragedija. Kada se dvoje mladih zaljube i odluče da stupe u brak, roditelji bi trebalo da budu podrška, a ne prepreka. Ako ih sputavaju, mladi mogu pasti u greh, a taj greh postaje i roditeljski, jer onaj ko vezuje i sapliće iz ljubavi zapravo gubi iz vida suštinu prave ljubavi.
Ipak, on nikada nije negirao da roditeljski instinkt ima svoju božansku ulogu. Posebno je isticao ulogu majke, čiji osećaj naziva „darom od Boga“. Majka često nasluti ono što zaljubljeno dete ne može da vidi – grubost, poroke, ljubomoru ili sebičnost kod partnera. Zato roditelji imaju dužnost da upozore, ali na način koji nije vezan za kontrolu, već za brigu i ljubav.
- Ilarion je govorio da je zaljubljenost stanje slepila. Mladi tada veruju da mogu promeniti drugu osobu i da će brak biti lek za sve nedostatke. Međutim, kako je on naglašavao, brak nikoga ne menja, već naprotiv – učvršćuje osobine koje su već prisutne. Ako je neko ljubomoran ili sklon nasilju, brak ga neće izlečiti. Naprotiv, ti nedostaci postaju još izraženiji i donose patnju.
Zato je upozoravao da roditelji, iako imaju obavezu da savetuju, moraju na kraju pustiti decu da sama nauče iz svojih grešaka. Njegove reči bile su jasne: bolje je da dete pogreši sopstvenim izborom, nego da pati u vezi koju su mu roditelji nametnuli. Na taj način, Ilarion je pravio razliku između pomoći i mešanja, jer tanka je linija između ljubavi i kontrole.
- Posebno je oštro govorio protiv roditelja koji razaraju brak svoje dece. Upozoravao je da su svekrve koje ne prihvataju snaje, svekari koji stalno prebacuju i roditelji koji se ne povlače u pozadinu kada njihova deca formiraju svoje porodice – zapravo oni koji unose razdor i nemir. Njegove reči bile su ozbiljna opomena: „Jao onima koji unište brak svoje dece!“ jer, kako je podsećao, Sveto pismo kaže: „Što Bog sastavi, čovek da ne rastavlja.“ Kada roditelj razdvoji ono što je Bog spojio, on ne postaje protivnik samo svoje dece, nego i samog Boga.
Ilarion je isticao da roditelji koji iz gordosti, ljubomore ili želje za kontrolom unište brak svoje dece, nose težak duhovni teret. To više nije čin iz ljubavi, već iz sebičnosti, a sebičnost, kako je govorio, vodi u duhovnu propast.
U današnjem vremenu, kada su porodične vrednosti često poljuljane, a brak neretko gubi svoje značenje pred izazovima modernog života, njegove reči odzvanjaju snažnije nego ikada. Poruka arhimandrita Ilariona podseća nas da je mir u porodici temelj svake sreće. Ljubav mora imati granice ponosa, ali nikada ne sme izgubiti granice poštovanja. Samo kroz ravnotežu između roditeljskog saveta i slobode dece može se sačuvati i porodica i vera.
Na kraju, arhimandrit je ostavio jasnu pouku: ko želi da sačuva mir u porodici, braku i sopstvenoj duši, mora naučiti dve stvari – da voli i da pusti. Ljubav bez slobode nije ljubav, a kontrola prerušena u brigu može uništiti i ono najčistije što među ljudima postoji. Njegove reči, iako izrečene pre mnogo godina, i dalje važe kao smernica za sve generacije, jer ono što je istinski iz ljubavi – ne zastareva nikada.
