U ovom članku donosimo potresnu ispovijest Jasmine iz Kragujevca koju je majka kao bebu napustila na nezamisliv način. U nastavku saznajte šta se dogodilo kada su se nakon 35 godina ponovo srele i zašto je taj susret sve ostavio bez daha…
Jasmina Stojanović, žena koja danas svedoči o snazi praštanja i ljubavi, rođena je pod okolnostima koje bi mnoge slomile. Sa samo četiri meseca života, završila je u Centru za socijalni rad, umotana u kesu jer njena mlada majka nije imala ni osnovne stvari poput pelena. Jasmina se ne seća zagrljaja ni osmeha majke, već samo lutke koja plače i minđuša koje je majka kupila za nju. Ova trauma postala je deo njene priče, ali i njenog unutrašnjeg rasta. Godine kasnije, Jasmina je pronašla svoju biološku majku, ali umesto osude, pružila joj je razumevanje i ljubav, što je najlepši pokazatelj da praštanje nije slabost, već snaga.
- Njena majka, tada devetnaestogodišnja devojka, suočena sa životom koji joj nije pružao podršku, donela je izuzetno tešku odluku. U trenucima kada je bila bez partnera i porodice koja bi je podržala, odlučila je da poveri svoju bebu hraniteljskoj porodici. Jasmina se seća da je njena majka nosila teške uspomene iz svoje prošlosti, pretrpela je mnoge izazove i bola.
Odlazak njenog oca, koji je bio boem i okrenut kafanama, ostavio je njenoj majci velike rane. Jasmina priča da je njena majka bila prisiljena da donese odluku, jer nije imala dovoljno resursa da se stara o njoj. Iako je ljubav između nje i njenog oca bila velika, nije bila ravnopravna. Osećanja su bila dublja kod njene majke, koja je volela svim srcem, dok je otac više voleo slobodu nego porodicu. “Blic” u jednom od svojih izvještaja ističe da su često upravo ti životni faktori koji dovode do ozbiljnih posledica u životima mladih žena, a tako i u životu Jasminine majke, koja je bila prisiljena da donese odluku koja će je obeležiti za ceo život.
- Nakon što je prešla u hraniteljsku porodicu, Jasmina je našla ljubav, sigurnost i toplinu koju nije mogla da doživi od svoje biološke majke. Hranitelji su je voleli i pazili, kao da je njihovo biološko dete. “Telegraf” naglašava da su mnoge hraniteljske porodice bile sposobne da ponude mnogo više od onoga što bi se moglo očekivati u biološkim porodicama, pogotovo kada su u pitanju deca koja dolaze iz siromaštva. Jasmina nije osećala da je manje vredna od biološke dece hranitelja, naprotiv, bila je obasjana ljubavlju i pažnjom.
Iako je njena majka došla do teške odluke da je poveri hraniteljima, Jasmina se seća da je hraniteljska porodica uvek bila tu da je podstiče da voli svoju biološku majku, uprkos svemu što je prošla. Iako su prošle godine, Jasmina je uspela da pronađe svoju majku zahvaljujući informacijama koje je dobila od bake. Društvene mreže postale su most između prošlosti i sadašnjosti, a Jasmina je saznala da njena majka živi u Italiji i da je pretrpela mnogo, uključujući porodično nasilje.
Njihov susret putem video-poziva postao je emotivan trenutak koji je zauvek ostao u njenom sećanju. Jasmina nije tražila odgovore o razlozima majčinog ponašanja, ali je želela da je poznaje, da razjasni sve što se dogodilo. Kada je prvi put videla majku na ekranu, nije mogla da zadrži suze. To je bio trenutak ispunjen ljubavlju i tugom, jer je konačno mogla da razgovara sa ženom koja joj je nedostajala ceo život. Taj trenutak, kada je njena majka prepoznala njenu sliku na kameri, zaustavio je dah i obeležio njihovu ponovnu povezanost.
- Njena odluka da prihvati majku i pruži joj ljubav bila je spontana. Saznavši da je njena majka pretrpela nasilje i sada živi u sigurnoj kući, Jasmina je rešila da je dovede kod sebe, u Nemačku, i pruži joj dostojanstvenu starost.
“Telegraf” takođe beleži da je Jasmina donela svoju odluku bez obzira na sve prošle godine bola i patnje, ne želeći da njena majka više trpi. Jasmina nije želela da ikada bude zanemarena u starosti i odlučila je da postane najveći oslonac svojoj majci, kao što je ona pružila ljubav svojoj deci.
Jasmina Stojanović danas nije samo žena koja je preživela početak života ispunjen tugom i gubitkom, već i majka sedmoro dece koja je sa svojom hraniteljskom porodicom stvorila život ispunjen ljubavlju i poštovanjem. Jasminina priča je priča o opraštanju koje nije znak slabosti, već unutrašnje snage, i pokazuje da prava ljubav ne zavisi od krvi, već od sposobnosti da se voli i pomaže onima kojima je najpotrebnije.
