U današnjem članku govorićemo o tome kako Naledi Repaja, poznata kao omiljena srpska snajka, na veoma jednostavan način pokazuje razliku između prirodnih plodova i onih koji su prskani pesticidima.
- Njena poruka je jasna: „Ono što jedu pčele, možemo i mi.“ Time je želela da naglasi koliko je važno obratiti pažnju na to šta unosimo u organizam i da hrana iz prirode, bez hemikalija, predstavlja pravi izvor zdravlja i života.
Prskano voće i povrće tretirano je raznim pesticidima radi zaštite od štetočina. Iako to produžava vek trajanja plodova i čini ih lepšim na prvi pogled, često se gubi ono najvažnije – ukus i hranljive materije. Suprotno tome, organsko voće i povrće raste bez veštačkih hemikalija i mnogo je zdravije. Naledi upravo na tome insistira, naglašavajući da u neprskanim plodovima ima „života“, dok u onima koji su veštački tretirani priroda izostaje.
Svi znamo koliko puta smo, ubeđeni da smo na pijaci izabrali najbolje, kod kuće otkrili da jagode nemaju nikakav ukus ili da sveži luk već sutradan vene. Naledi smatra da je trik u pažljivom posmatranju i oslanjanju na prirodu, jer ona uvek pokazuje pravi put. Njeno pravilo je jednostavno – ono što pčele i mravi jedu, dobro je i za ljude. Ono što odbijaju, znak je da tu nema ničega vrednog.
Već duže vreme Naledi oduševljava ljude svojim kulinarskim umećem. Brzo se snašla u svetu domaće kuhinje, a priprema jela poput sarme, proje, punjenih paprika ili zimnice postala je njena svakodnevica. Naučila je i da pravi ajvar, kiseli kupus, posne kolače, a jezik je savladala toliko dobro da mnogi zaboravljaju da nije odrasla u Srbiji. Sve to učinilo ju je posebnom, jer je uspela da spoji tradiciju sa svežinom koju sama donosi.
- Njena svakodnevica u Malom Crniću, gde živi sa porodicom, pravi je primer kako se može uživati u jednostavnom i zdravom životu. Renovirali su staru kuću, uredili je u bajkovitom stilu i stvorili mesto puno topline. Posebno je važna njihova bašta, koja je riznica zdravlja i gde svaka biljka raste u skladu sa prirodom. Upravo iz te bašte potiču krastavci, paradajz i grožđe koje Naledi ponosno pokazuje svojim pratiocima.
- U jednoj od svojih objava, pod nazivom „Eksperiment AI voće vs prirodno“, odlučila je da demonstrira razliku između organskog i prskanog voća. Pokazala je sočan krastavac iz sopstvene bašte i objasnila da sve što dolazi direktno iz prirode ima svoj ukus, miris i životnu energiju. Plodove tretirane hemikalijama nazvala je „AI voće“, praveći poređenje sa veštačkom inteligencijom – nešto što izgleda savršeno, ali nema dušu ni autentičnost. Ona sama priznaje da je alergična na takve plodove, što dodatno potvrđuje njen stav da nisu dobri za zdravlje.
Njena demonstracija bila je vrlo slikovita. Pokazala je grožđe koje nije prskano, a oko njega su letjele pčele. To je za nju bio dokaz da je voće prirodno i bezbedno za ishranu. „Ono što jedu pčele, možemo i mi“, rekla je. Nasuprot tome, pokazala je šljive koje su bile prskane. „Nema života u njima. Što ne jede mrav, ne jedem ni ja.“ Na taj način je stavila naglasak na prirodni test koji nam je svima dostupan – samo posmatrajmo prirodu i dobićemo pravi odgovor.
Eksperiment je završila tako što je posude sa grožđem i šljivama stavila jednu pored druge, čekajući da vidi gde će pčele da slete. Naravno, pčele su izabrale grožđe, potvrđujući ono što je već nagovestila. Time je želela da pokaže da priroda uvek pronalazi pravi put i da se na nju možemo osloniti više nego na sopstveni izbor vođen samo izgledom ploda.
Kao i obično, njena objava izazvala je mnoštvo reakcija. Ljudi su joj upućivali komplimente, nazivajući je kraljicom, ženom za sva vremena i izražavali divljenje njenom pristupu životu. Mnogi su naglasili da je njen muž pravi srećnik što pored sebe ima takvu osobu koja unosi toplinu, ljubav i znanje u porodicu.
Suština njene poruke je jasna: treba se vratiti prirodi, jer ona najbolje zna šta je za nas dobro. Prirodna hrana, bez pesticida i hemikalija, ne samo da ima bolji ukus i miris, već pruža i energiju, vitalnost i zdravlje. Naledi svoj životni primer koristi kako bi pokazala drugima da nije potrebno mnogo da bismo živeli bolje – dovoljno je da izaberemo ono što je istinski prirodno.
