U ovom članku Vam donosimo par savjeta vezanih za uređenje doma, a tiču se odgovora na pitanje koje pločice nikako ne treba birati za tuš kabine jer mogu biti klizave i kratkog vijeka. U nastavku saznajte koji su najčešći izbori velika greška i koje pločice su se pokazale kao najbezbjednije i najkvalitetnije rješenje…
Odabir pločica za tuš-kabinu mnogima deluje kao jednostavan korak u uređenju kupatila, ali se upravo na tom mestu prave greške koje kasnije donose vlagu, buđ, klizave površine, pucanje materijala i skupe popravke. Iako estetika igra važnu ulogu, u prostoru koji je svakodnevno izložen vodi presudni su otpornost na vlagu, bezbednost i kvalitet izrade. Kako piše Blic, pogrešan izbor pločica u tušu često ne pokazuje probleme odmah, već tek nakon nekoliko meseci ili godina, kada sanacija postaje komplikovana i skupa.
- Kupatilo je jedna od najzahtevnijih prostorija u domu, a tuš-kabina posebno trpi stalne promene temperature, vlagu i direktan kontakt sa vodom. Upravo zbog toga materijali koji su prihvatljivi u drugim delovima prostora mogu potpuno zakazati u tušu. Stručnjaci za uređenje enterijera upozoravaju da pločice slabijeg kvaliteta, iako povoljnije, nemaju potrebnu izdržljivost. Takva keramika se često proizvodi od grublje gline i peče na nižim temperaturama, zbog čega lakše upija vodu, brže puca i vremenom gubi strukturu. Dodatni problem predstavlja tanka ili neujednačena glazura – kada se ona ošteti, vlaga prodire u unutrašnjost pločice i ubrzava njeno propadanje.
Među materijalima koje bi u tušu trebalo izbegavati, često se izdvajaju drvene pločice. Iako vizuelno tople i atraktivne, one su u praksi veoma problematične. Drvo prirodno upija vlagu, širi se, bubri i vremenom truli. Čak i kada je dobro zaštićeno, stalno kvašenje u tuš-kabini dovodi do pucanja, krivljenja i odvajanja od podloge. Kako navodi Kurir, ovakva rešenja su kratkog veka i zahtevaju stalne popravke, zbog čega se ne preporučuju za vlažne zone.
- Sličan problem imaju i metalne pločice. Iako deluju moderno i luksuzno, metal u uslovima stalne pare i vlage brzo pokazuje slabosti. Dolazi do oksidacije, pojave rđe i trošenja zaštitnih premaza. Površina gubi sjaj, a održavanje postaje zahtevno i dugotrajno. Zbog toga se metalne pločice uglavnom preporučuju samo kao dekorativni detalj, ali ne i kao osnovni materijal u tušu.
Još jedno rešenje koje se često bira zbog jednostavne ugradnje, ali se u praksi pokazuje kao loša odluka, jesu samolepljive pločice. Njihovi adhezivi nisu predviđeni za visoku vlažnost i toplotu, pa vremenom slabe, pločice se odlepljuju i ostavljaju prostor za prodor vode iza zida. To može dovesti do skrivenih oštećenja, pojave buđi i ozbiljnih problema sa konstrukcijom, na šta upozorava i Politika u tekstovima o renoviranju kupatila.
Čak i kada se koriste kvalitetni materijali, pojedini izbori mogu povećati održavanje. Sitne mozaik pločice, iako vizuelno atraktivne, stvaraju veliki broj fugni. Fuga je porozna, lako upija vlagu i sklona je buđi, pa zahteva često čišćenje i redovno zaptivanje. Zbog toga se mozaik preporučuje kao akcenat, a ne kao dominantno rešenje za sve zidove tuš-kabine. Prema pisanju Blica, upravo su zaprljane i potamnele fuge jedan od najčešćih razloga nezadovoljstva vlasnika kupatila.
- Dodatni problem predstavljaju previše trendi dizajni. Upadljivi uzorci, neobični oblici i izrazito reljefne površine mogu brzo izaći iz mode, ali i otežati pravilnu ugradnju. Kada estetika nadvlada funkciju, rezultat su neravne fuge, površine koje zadržavaju vodu i brže habanje. Dugoročna praktičnost u tušu uvek mora imati prednost nad trenutnim trendovima, ističu stručnjaci koje citira Kurir.
Kada je reč o sigurnim i dugotrajnim rešenjima, za zidove tuša najčešće se preporučuju kvalitetne keramičke pločice. One su vodootporne, lake za održavanje i otporne na vlagu, što ih čini pouzdanim izborom za svakodnevnu upotrebu. Za pod tuš-kabine, najbolja opcija su porcelanske pločice, naročito u manjim formatima ili mozaiku. Porcelan je neporozan materijal, ne upija vodu i znatno smanjuje rizik od buđi. Manji formati dodatno poboljšavaju prianjanje zbog većeg broja fugni, što čini hod po mokroj površini sigurnijim.
Prilikom izbora pločica za tuš-kabinu, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora: otpornost na vlagu, protivklizne osobine, kvalitet izrade, jednostavnost održavanja i dugotrajnost. Pločice koje se previše klizaju, lako upijaju vodu ili se brzo oštećuju mogu izazvati ozbiljne probleme, od bezbednosnih rizika do skupih renoviranja. Kako navodi Politika, dobro planiranje u ovoj fazi često sprečava višestruke troškove u budućnosti.
- Često se postavljaju pitanja o velikim formatima pločica u tušu. One nisu nužno loše, ali zahtevaju savršeno nivelisanje, jer manji broj fugni znači i manju toleranciju na greške. Ako voda ostaje na površini, rizik od klizanja i oštećenja se povećava. Slično važi i za duboko teksturirane pločice – iako deluju protivklizno, one lako zadržavaju sapunicu i prljavštinu, što zahteva intenzivno čišćenje.
Na kraju, važno je naglasiti da pločice u tuš-kabini nisu samo estetski element, već ključna zaštita kupatila od vlage i oštećenja. Pametan izbor materijala znači manje problema, veću bezbednost i dug vek trajanja prostora. Kako ističu i Blic i Kurir, ulaganje u kvalitetne pločice i pravilnu ugradnju uvek se isplati, jer tuš-kabina nije mesto za kompromise, već za trajna i pouzdana rešenja.
