U današnjem članku, govorićemo o neverovatnoj životnoj priči Italijanke Lorijane Saso, koja je nakon 52 godine saznala da potiče iz Srbije.
- Njena sudbina bila je ispunjena mnogim nepoznanicama, a otkriće koje je promenilo njen život dolazi iz prošlosti koja je bila skrivena više od pola veka. Ovo je priča o tome kako je ona, kao dete usvojena u Italiji, otkrila da je zapravo Srpkinja, što je bilo potpuno iznenađenje za nju, ali i za sve koji su učestvovali u njenoj potrazi za istinom.
Leposava iz Perleza, njena biološka majka, imala je samo 16 godina kada je rodila Zoricu. Nažalost, sudbina je bila okrutna prema ovoj devojčici. Leposavini roditelji, koji su bili teški alkoholičari, oteli su bebu i dali je na usvajanje. Zorica, koju su roditelji dali na usvajanje, postala je Lorijana Saso, Italijanka koja nije imala pojma o svom pravom poreklu. Saznanje o njenim korenima stiglo je tek nakon smrti italijanskih roditelja, kada je pronašla crnu kutiju u kojoj je bio crveni pasoš SFRJ. Ovaj pasoš je sadržavao fotografiju devojčice Lorijane, kada je imala samo dve godine, i otkrio je njeno pravo ime – Zorica Dinkovski.
U trenutku kada je Lorijana otvorila kutiju i pogledala dokument, bila je šokirana. Na slici je videla sebe kao malu, a na pasošu je pisalo da je rođena u Banatskom Novom Selu, opština Pančevo. Iako je godinama verovala da je Italijanka, sada je shvatila da je zapravo Srpkinja, a njeni geni su je vodili ka Jugoslaviji i Srbiji. Ovaj trenutak bio je prepun emocija i pitanja, ali Lorijana je odlučila da krene u potragu za biološkom majkom.
Zahvaljujući pomoći Bata Vukića, oca prijateljice njene prijateljice Tanje Radoice, Lorijana je započela svoju potragu. Bata Vukić je, koristeći advokatske usluge u Novom Sadu, počeo da istražuje Zoričinu prošlost. Otkrio je da je devojčica, koja je u bolnici bila upisana kao Zorica Dinković, zapravo iz Perleza i da je bila odvojena od svoje majke. Nisu znali za Zoričinu sudbinu sve do trenutka kada je Vukić došao do podataka o njoj, a potom pronašao rodbinu koja je sve otkrila.
- U procesu istraživanja, Radoica je saznao da je Leposava, Zoričina biološka majka, bila deo porodice sa sedmoro dece i da je Zoricu rodila sa samo 16 godina. Otišla je da živi u drugo mesto i tada je, nažalost, dete bilo oteto i dato na usvajanje. Nakon toga, Leposava nije prestajala da traži svoju ćerku, ali nije uspela da je pronađe. Nakon 33 godine, njenu potražnju pomogao je Radoica, koji je usmerio sve tragove do Leposave. Kad je saznao da je Lorijana zapravo Zorica, Leposava nije mogla da veruje. Drhtala je od uzbuđenja i plača, jer je napokon saznala istinu koja joj je promakla čitavih 52 godine.
Lorijana je u Italiji odrasla kao usvojena devojčica, iako njeni usvojitelji nisu imali biološku decu. Njen italijanski otac bio je bogat i uspešan, dok je njena usvojena majka bila brižna. Zorica je odrasla u ljubavi, pažnji i sigurnosti, nikada ne sumnjajući u svoje poreklo. Ipak, njena ljubav prema Jugoslaviji i kasnije Srbiji, te emocije prema tim sportovima, bile su znakovi da su joj geni zapravo govorili istinu. Iako nikada nije pomislila da je usvojena, kad je saznala da je zapravo Srpkinja, Lorijana nije mogla da zadrži suze radosnice.
Njenu potražnju za biološkom majkom pomogao je njen deda, koji je bio poznat i uspešan poslovni čovek u Adis Abebi, gde su njeni usvojitelji živeli pre nego što su je dovezli u Italiju. Tako je 1972. godine Zorica, sada Lorijana, stigla u Italiju u svom džemperu, koji je sačuvan kao uspomena na tu emotivnu priču. Nažalost, njeni biološki roditelji nisu živeli da bi videli ovo otkriće, ali Lorijana je sada imala mir koji joj je bio potreban.
Ova priča pokazuje koliko su ponekad nepoznanice iz prošlosti snažno povezane sa našim životima. Sudbine se prepliću na način koji mi ne možemo uvek da objasnimo, ali sve što je važno je da su Lorijana i Leposava sada u kontaktu. Ove dve žene, koje su bile odvojene više od pola veka, sada mogu da grade svoj odnos, iako je vreme koje su izgubile ne može biti vraćeno.
