U današnjem članku, govorićemo o jednoj duboko duhovnoj temi koju je izneo otac Gojko Perović, sveštenik poznat po svojoj jasnoj i moćnoj reči. Njegovo tumačenje jednog od najtežih moralnih zadataka u životu odnosi se na to zašto treba činiti dobro onima koji nam čine zlo.
- Ovo pitanje nas često stavlja u dilemu i tera nas da preispitamo naše vrednosti, stavove i ponašanje prema drugima, naročito prema onima koji nas povređuju. Koliko je zaista moguće i opravdano voleti neprijatelje? Otac Gojko na ovo pitanje ima odgovor koji nije samo teorijski, već duboko ukorenjen u njegovom životnom iskustvu i verovanjima.
U današnjem članku, otac Gojko deli svoju filozofiju života koja je usmerena na verovanje da ljubav i dobra dela ne bi smela biti zasnovana na kalkulacijama ili pragmatizmu. Na primer, ističe da je mnogo ljudi sklono tome da život posmatra kao trgovinu, u kojoj se svaki čin mora nagraditi nečim materijalnim ili uzvratnim. Međutim, ovo je, prema njegovom mišljenju, daleko od prave suštine života. On naglašava da se duhovni život temelji na ljubavi koja ne traži uzvrat, koja je nesebična i koja ne pravi razliku između onih koji su nam prijatelji i onih koji nas povređuju.
Otac Gojko se priseća jedne situacije koju je doživeo na Cetinju, gde mu je jedan majstor rekao: “Sa ljudima ljudski, a sa fukarom fukarski”. Ova izreka podseća na popularni princip „oko za oko“, koji podrazumeva da treba uzvratiti na loše postupke. Međutim, sveštenik smatra da je to ispravan način ponašanja samo ako posmatramo život kao trgovinu ili kao proračun. Ako je cilj života da se “skupi” nešto za sebe – bilo materijalno ili emotivno – onda bi ovakav pristup bio opravdan. Ipak, kada bi se život sagledao kroz duhovnu prizmu, onda bi ključni cilj trebao biti ljubav i nesebičnost prema svima, bez obzira na njihove postupke prema nama.
- U današnjem članku, otac Gojko dalje razmatra koncept ljubavi prema neprijateljima i verovanje u Božju snagu. On ukazuje da je za nas hrišćane uzor Bog koji osvetljava sve duše, pa čak i one koje nas ne vole. Ako verujemo da nas je Bog stvorio, onda ne bi trebalo da budemo selektivni u ljubavi prema ljudima, već da širimo ljubav prema svima, pa čak i onima koji nas povređuju. U tom kontekstu, važno je shvatiti da su dobrota i milost prema svima ono što nas vodi ka istinskoj snazi večnog života.
Otac Gojko napominje da se prava promena dešava kada postanemo svesni da nije dovoljno samo učestvovati u sakramentima, kao što je pričešće, već da naše ponašanje nakon toga mora biti u skladu sa verom koju prakticiramo. Znači, pravi duhovni život se sastoji u tome da zarađujemo ne samo kroz materijalne stvari, već i kroz duhovnu vrednost koju širimo. On spominje narodnu izreku: “Imaćeš na kraju onoliko koliko si dao, a ne onoliko koliko si skupio”. To znači da se pravi bogatstvo ne sastoji u materijalnim stvarima, već u ljubavi, dobrim delima i nesebičnosti prema drugima.
U današnjem članku, otac Gojko deli i jednu priču o čoveku koji je bio poznat po tome što nije razmišljao u kalkulacijama. Ovaj čovek nije razmišljao o tome kako da sačuva svoj imetak ili poziciju, već je uvek pomagao drugima, pa čak i onima koji mu nisu uzvraćali. Na kraju, iako mnogi nisu imali lepo mišljenje o njemu, on je svojim delima postigao da se njegovoj porodici, koja je bila siromašna, vrati mnogo više nego što je mogao da zamisli. Ljubav i dobri postupci koje je širio tokom svog života vratili su se njegovim najbližima, čime je pokazao da materijalna dobra nisu jedina vrednost, već da ljubav i dobra dela dolaze sa nečim mnogo vrednijim: božanskom nagradom.
Na kraju, otac Gojko zaključuje da sve što činimo u životu treba biti vođeno nesebičnom ljubavlju, bez obzira na to kako nas drugi tretiraju. Istinska snaga se ne nalazi u osveti ili u vraćanju zla zlom, već u tome da širimo ljubav i dobro. Na taj način, čak iako se možda čini ludim činiti dobro onima koji nam čine zlo, upravo je to put prema spasenju i veće duhovnoj snazi.
Ovaj pristup nas uči da ne tražimo osvetu, već da verujemo u dobro i širenje ljubavi, bez obzira na okolnosti. Time se, iako deluje neobično i teško, postiže prava duhovna snaga koja nas vodi ka većim vrednostima u životu.
