U ovom članku Vam donosimo iskrenu ispovest žene koja otkriva kako je decenijama brinula o svojoj porodici, a ipak je doživela izdaju i nepravdu. U nastavku saznajte kroz šta je prolazila i kako je pronašla snagu da se izbori za sebe…
Armin je galamio na svoju majku, govorio joj kako će preurediti podrum i da će ona tamo biti. Žalio se na sitnice koje su ga nervirale, poput naočala koje je njegova majka ostavila na dvosjedu, zbog kojih je predsjednik suda sjeo na njih. Obraćao joj se s iritacijom zbog malih nesreća, poput toga što je ostavljala kupatilo mokro ili što je njena prijateljica Kanita često bila ljuta zbog tih stvari. Armin je jasno pokazivao nezadovoljstvo, ne shvatajući dubinu majčine posvećenosti i svih njenih žrtvi koje je donela tokom godina.
- Majka ga je pažljivo slušala, bez reči, dok su joj kroz glavu prolazile slike iz prošlosti. Sećala se trenutaka kada je Armin bio beba, kako je preživeo teške bolesti i bolničke dane. Armin je bio blizanac sa Nerminom, koji nažalost nije preživeo. Majka se sećala svakog trenutka brige za njega dok je bio mali, a kasnije, kako je u školi bio maltretiran zbog toga što je bio fizički slabiji, ali je uvek bio odličan učenik. Bio je najbolji i u srednjoj školi.
Kada je odlučio da upiše pravo, Arminov otac Mirsad je preminuo, a majka je bila primorana da radi tri posla kako bi obezbedila njegov studij. Studiranje u Sarajevu bilo je skupo, pa je majka, iako sama, bila odlučna da svom sinu omogući školovanje i uspeh. Iako je imala veliki teret na leđima, bila je ponosna na njega kad je diplomirao, postao tužilac, i oženio koleginicu, tužiteljicu. Uskoro je dobila unuku Mirhu, ali u tom trenutku, počela je da se oseća kao suvišna.
- Tada su nastali problemi. Kada je predsjednik suda, u jednom nesrećnom trenutku, seo na njene naočale, snaha je izgrebala i izgalamila se na nju kao na dete. Majka je to sve ćutke podnela, ali osećala je duboko u srcu da nešto nije u redu. U svojoj kući, koju je ona stvorila, sada je bila smeštena u podrum, u prostoriju koja je nekada bila samo za salatu, s jednim malim prozorom na vrhu.
Slomljena duhom, razmišljala je o svemu što je prošla za svog sina. Razmišljala je o žrtvama koje je donosila, o tome kako je uvek bila uz njega, dok su svi drugi gledali od strana. Majka nije želela biti teret, pa je za vreme ručka svim članovima porodice rekla: “Djeco, ne želim vam biti na teret. Vi ste ugledni ljudi, ne želim da vas sramotim. Odlazim sutra u starački dom. Želim vam svu sreću.”
Na licu snahe bila je jasno vidljiva sreća zbog te odluke. Ali Armin je bio skrhan. Njegovo srce je bilo slomljeno, jer je znao šta je učinio svojoj majci. Znao je da je povredio ženu koja je bila njegova podrška kroz sve godine, koja je uvek bila uz njega, bez obzira na sve. Kroz suze je plako, shvatajući da je izgubio najveću ljubav na svetu – ljubav majke koja je sve učinila za njega.
- Majka je napustila dom, prodala kuću i okućnicu, te im rekla da imaju mesec dana da se isele. Nije želela da bude teret, iako je sve što je učinila bilo iz ljubavi. Ostavila je svojim najbližima jasnu poruku – da joj je bilo dovoljno, da ne želi da ih sramoti, ali da oseća da je došlo vreme da se povuče. Na izlazu iz njihovog života, nije želela da bude nešto što im smeta, iako je zapravo bila temelj svega što su postigli.
Na licu snahe bila je neskrivena sreća, ali na licu Armina bila je tuga i pokajanje. Shvatio je da je prokockao najveću ljubav koju je imao, ljubav majke prema jedinom detetu, ljubav koja je bila bezuslovna, koja je trajala kroz sve godine, kroz sve teškoće.
Majka, koja je bila uz njega kroz sve te godine, sada je otišla, i to je bio trenutak kada je Armin shvatio dubinu svoje greške i gubitka.
