U današnjem članku govorićemo o patrijarhu Pavlu, čije je življenje i nasleđe duboko utisnuto u istoriji Srpske pravoslavne crkve i naroda. Rođen 11. septembra 1914. godine, Gojko Stojčević postao je simbol skromnosti, duhovne snage i hrabrosti.
- Tokom svog života i posle smrti, ostavio je neizbrisiv trag koji je prepoznala cela Srpska pravoslavna crkva, kao i mnogi vernici širom sveta.Patrijarh Pavle je preminuo 15. novembra 2009. godine, a njegova smrt je izazvala ogromnu tugovanje u vernom narodu. Sahranjen je po sopstvenoj želji u porti manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Rakovici. Za vreme sahrane, pogrebna povorka je stizala u manastir, a u prisustvu nekoliko stotina hiljada ljudi služeno je opelo, koje su predvodili vaseljenski patrijarh Vartolomej i mitropolit Amfilohije. Među prisutnima su bili i mnogi ugledni predstavnici crkve, kao i diplomatske delegacije iz drugih zemalja.
Patrijarh Pavle je bio voljen zbog svoje neizmjerne skromnosti i duhovne snage. Za vreme svog života, bio je poznat po tome što nije tragao za materialnim stvarima, a njegov život je bio posvećen službi Bogu i svom narodu. Pre nego što je preminuo, patrijarh Pavle je izjavio poslednje reči svom vernom pratiocu: “Nemojte me, Maro, umoran sam”, što je odražavalo njegovu bezgraničnu skromnost i predanost duhovnom životu.
Njegova smrt je izazvala veliku tugu, ali i ponos kod vernika. Više od 600.000 ljudi okupilo se na ispraćaju patrijarha Pavla, odajući mu poštu i priznanje. Uprkos fizičkoj slabosti, tokom svog života on je bio pravi duhovni vođa naroda, čak i u najtežim vremenima. Iako su mnogi vernici tugujući pratili njegov poslednji ispraćaj, bio je jasno prisutan u njihovim srcima i umovima, jer su se sećali mudrosti i ljubavi koju je prenosio.
Ispred njegovog groba su služene molitve koje su obeležile njegov doprinos crkvi. Među prisutnima su bili i poglavari drugih pravoslavnih crkava, koji su odali priznanje ovom velikom duhovnom lideru. Tokom poslednjih dana života, patrijarh Pavle nije pokazivao nikakve znakove nesanice zbog svoje bolesti. Njegove reči o životu i smrti, o ljubavi i skromnosti, ostale su duboko urezane u sećanjima svih koji su ga poznavali.
- Njegov život nije bio samo duhovni put; to je bio život posvećen ljubavi prema bližnjem. Za vreme svoje bolesti, patrijarh Pavle je odbijao da se opusti i uživa u udobnostima, odbijajući mrsnu hranu čak i u najtežim trenucima. Mnoge lične anegdote o njemu govore o njegovoj neverovatnoj skromnosti i posvećenosti svom pozivu.
- Njegove reči o životu, ljubavi i moralu odražavale su duboko duhovno bogatstvo koje je pružao drugima. Patrijarh Pavle je uvek govorio da ljubav nije nešto što se može tražiti, već nešto što se mora davati, te da bi svakog dana trebalo raditi ono što je ispravno, bez obzira na okolnosti. Njegova filozofija života bila je jednostavna: da ljubav nije samo najviša vrlina, već i temelj svakog ljudskog odnosa.
Za vreme svog vladavine, patrijarh Pavle je pokazao svetu kako duhovni vođa treba da deluje. Njegova skromnost bila je neupitna, bio je poznat po tome što je odbijao luksuz i komfor, birajući jednostavan život. U tom kontekstu, nikada nije tražio od svojih vernika ništa što sam nije živeo, što ga je učinilo izuzetnim vođom, sposobnim da poveže ljude u teškim vremenima.
Mnoge anegdote o patrijarhu Pavlu svedoče o njegovoj ljubavi prema bližnjem, ali i o njegovoj nepopustljivoj posvećenosti Bogomdanom zadatku. U njegovim poslednjim trenucima života, svedočanstva o tome kako je nosio svoj krst do kraja, postala su lekcija za sve nas o tome kako se treba nositi sa životnim teškoćama.
Patrijarh Pavle je bio duboko poštovan zbog svoje posvećenosti životu, verovanjima i načinu na koji je vodio svoj narod. Njegovo nasleđe i dalje živi u srcima mnogih, a mudre reči koje je govorio i dela koja je ostavio iza sebe, biće večni podsetnik na to šta znači biti istinski vođa i verni sluga Božji.
