Elizabet Kron je žena iz Hjustona, Teksas, koja je 1988. godine doživela nevjerojatno iskustvo, događaj koji je zauvek promenio njen pogled na život i smrt.
- Tada, sa samo 28 godina i majka dvoje male dece, bila je pogodjena gromom dok je hodala sa sinom prema sinagogi. Ovaj trenutak je za nju bio prelomna tačka, jer je to iskustvo otvorilo vrata nečega za šta je verovala da ne postoji – zagrobnog života. U intervjuu koji je dala za YouTube kanal Coming Home, Elizabet je podelila svoju priču o onome što je doživela nakon udara groma, tvrdeći da je bila prenesena na “onaj svet” i imala priliku da se sretne s nečim mnogo većim od svakodnevne stvarnosti.
Kako je ispričala, tog dana je sve počelo kao obično. Držala je kišobran dok je išla prema sinagogi, no osetila je nešto neobično u vazduhu. U tom trenutku je sve postalo hladno i vazduh je bio ispunjen statičkim elektricitetom. Nije imala vremena da reaguje – u sekundi je došlo do udara groma. Iako mnogi koji prežive ovakve udare govore o oštrim bolovima ili o kratkim vizijama, Elizabet je tvrdila da je doživela nešto sasvim drugačije. Prema njenim rečima, bila je prenesena na drugo, divno mesto koje je kasnije opisivala kao “vrt”.
- Nakon udara, Elizabet tvrdi da je videla sopstveno telo na zemlji i bila uverena da je mrtva. Tada je usledilo svetlo, svetlo koje nije bilo samo obična svetlost, već je bilo živo i svesno. Prema njenim rečima, svetlo je bilo entitet sa vlastitom voljom i delovalo je kao da je pozivalo da ga prati. “Videla sam sebe kao dušu, u tom vrtu,” kaže ona, dodajući da je to bila savršena, neopisivo lepa scena, koju je doživela kao raj.
Ono što je Elizabetu zapanjilo je to što nije bila sama u tom svetu. Prema njenim rečima, doživela je susret sa Bogom, ali kroz glas svog pokojnog dede, koji je preminuo godinu dana ranije. Taj glas joj je govorio, a ono što joj je rečeno bila je poruka koja je promenila njen život. “Rekli su mi da imam još mnogo toga da uradim u ovom životu, da ću imati treće dete, devojčicu, koja je već izabrala mene i mog muža za roditelje.” Ovaj trenutak, kako je ispričala, duboko ju je potresao, jer je došla do odluke da se vrati i završi ono što je započela.
- Elizabet tvrdi da je nakon toga odlučila da se vrati u život, da dovrši svoju misiju i rodi treće dete. Iako su mnogi ljudi bili skeptični prema njenoj priči, ona nije odustala od onoga što je doživela. I nekoliko godina kasnije, zaista je dobila svoju devojčicu, što je, prema njenim rečima, samo dodatno potvrdilo da je ono što je iskusila zaista bilo nešto više od obične iluzije. Za nju, to je bila potvrda da je život posle smrti realan, da postoji nešto što je izvan naše svakodnevne stvarnosti.
- Ova priča Elizabet Kron postavlja mnoga pitanja o životu, smrti i mogućnostima koje postoje van okvira naših poznatih iskustava. Doživljeni susret sa zagrobnim životom izaziva duboko razmišljanje o prirodi postojanja. Iako mnogi ljudi koji prežive udar groma opisuju bolne senzacije ili čak privremene vizije, Elizabetina iskustva navode nas da preispitamo naše viđenje smrti i života nakon nje.
Iako su mnogi skeptični prema njenim tvrdnjama, Elizabet ostaje pri svojoj priči i dalje deli svoje iskustvo. Iako ona nije jedina koja je prošla kroz nešto slično, njeno iskustvo odražava snažnu emociju i veru koja je menja iz temelja. Nakon svega što je proživela, Elizabet Kron je postala vernik u život posle smrti i odlučila da deli svoju priču sa svetom, nadajući se da će mnogi, poput nje, možda početi da veruju u nešto veće.
- Pored njenog iskustva, postoji i mnogo drugih priča o iskustvima bliskim smrti, koje su takođe zabeležene širom sveta. Mnoge osobe koje su doživele kliničku smrt tvrde da su imali vizije ili su se sretali sa preminulim voljenima. Čini se da svaka od ovih priča ima svoju jedinstvenu dimenziju, ali sve one deluju kao poziv na razmišljanje o našoj sudbini i onome što nas čeka nakon života.
Elizabetina priča je samo jedna od mnogih koje navode na razmišljanje o postojanju nečega što je izvan naših poznatih granica. Preživljeni udar groma, koji je za mnoge znao da bude kraj, za nju je postao početak nečega što je teško objasniti rečima. Njena priča nudi mogućnost da se smrt ne sagleda kao kraj, već kao prelaz u nešto novo i nepoznato.
Kroz sve ove godine, Elizabet je nastavila da živi, da odgaja svoju decu i deli iskustvo sa onima koji žele da je čuju. Iako možda ne može ubediti svakog da veruje u ono što je doživela, ona je sigurna u jedno – život posle smrti postoji, a ona je imala priliku da ga iskusi
