Moj deda me je sam odgajao… nakon njegove smrti saznala sam šta je celog života krio od mene.

Odrasla sam uz dedu, mojeg heroja, koji je postao sve što sam imala. Bilo je to vreme kada sam naučila vrednost žrtve, ljubavi, ali i toga da prava snaga ne dolazi od bogatstva, već od toga koliko je neko spreman da se žrtvuje za druge. Deda me je naučio da ljubav nije u materijalnim stvarima, već u tome da se daje sve od sebe za one koje voliš. Možda nije bilo novca, možda nije bilo poklona, ali dedina ljubav bila je ono što je za mene bilo najdragocenije.

• Dok su svi oko mene imali najnovije stvari, ja sam nosila staru odeću koju mi je deda često prepravljao, učeći me kako da budem zahvalna za sve što imam. Sećam se da sam često želela da imam nove stvari, da budem kao druge devojčice koje su nosile moderne haljine i imale telefone koji su radili besprekorno. No, kako su godine prolazile, počela sam da shvatam dedine reči. On je zapravo stvarao temelj za moj bolji život, gradeći moju budućnost izvan svega što su materijalne stvari mogle da ponude.

Deda je uvek bio tu, od jutra do večeri, a sve što je radio bilo je u cilju da mi obezbedi bolji život. Nije bilo lako, ali nikada nije odustajao. Pomagao mi je da postanem odgovorna, naučio me je da cenim sitnice koje drugi uzimaju zdravo za gotovo. Dok je on sedeo sa mnom na roditeljskim sastancima i priredbama, kada je sedeo na sićušnim stolicama u vrtiću, osećala sam se kao najposebnije dete na svetu, jer sam znala da me voli bezuslovno. Deda je sve to radio iz ljubavi, bez ikakvih očekivanja. Iako je njegova bola bila velika, on nikada nije pokazivao slabost, jer je znao da mora biti jak za mene.

• Ali, na kraju, godine su prošle, a zdravlje mog dede je počelo da opada. Svakog dana je bio slabiji, ali nikada nije želeo da se predaje. Osećala sam kako je on bio moj oslonac, moj čuvar, sve dok nije počeo da se povlači iz sveta. Bio je ponosni čovek koji je svojim životom postavio temelje mojih snova, čak i kada je bio fizički iscrpljen. No, kako su dani prolazili, shvatila sam da nije bilo samo njegovo zdravlje što je opadalo, nego i njegova sposobnost da se bori sa svetom koji je postajao sve teži za njega.

Tada je, na dan moje mature, došao trenutak koji nikada neću zaboraviti. Umesto da slavim, osećala sam tugu, jer sam bila svesna da je to poslednji put da deda sedi na stolici i gleda mene. Iako je govorio da je sve u redu, da se samo prehladio, njegova slabost je postajala očigledna. Osećala sam njegovu borbu i to mi nije dopuštalo da budem potpuno srećna zbog matura, jer sam znala da se svet menja.

Kada je telefon zazvonio, bila sam u šoku. Čula sam glas iz banke koji je rekao da je moj deda imao račun na moje ime, da je štedeo novac i da je, iako nije imao mnogo, ostavio dovoljno za moju budućnost. Zatvorila sam oči i setila se svih onih „nemamo za to novca“, jer sada sam shvatila da je svaki put kada mi to rekao, on zapravo odvajao novac za moju školu i bolji život.

• U pismu koje mi je ostavio, deda mi je otkrio istinu. Pisao je da je njegov cilj bio da osigura moju budućnost i da je znao da će jednog dana shvatiti da je sve što je radio imalo smisla. Ostavio mi je ne samo finansijsku sigurnost, već i sve ono što sam trebala da shvatim o ljubavi, žrtvi i važnosti svakog trenutka. Tek tada sam shvatila da je on bio moj najveći oslonac, ne samo finansijski, već emotivno, sve dok nije bio u mogućnosti da mi to pokaže.

Njegovo pismo mi je promenilo život. Tada sam odlučila da nastavim ono što je započeo. Počela sam da upisujem školu za socijalne radnike, tačno kao što sam obećala dedu kada sam imala deset godina. To nije bila samo moja želja, već i dedina žrtva koja mi je omogućila da budem deo nečega većeg od sebe. Zamišljala sam da će on, iako nije bio tu fizički, biti uz mene svaki korak mog puta.

Nekoliko dana nakon što sam primila pismo, uverila sam se da deda nije bio samo moj roditelj. On je bio temelj svega što imam i što ću postati. U trenutku kada sam prvi put zakoračila u školu za socijalne radnike, znala sam da nisam sama. Deda je bio sa mnom u svakom mom koraku, iako je otišao, njegova ljubav je bila snaga koja je vodila moj život. Taj trenutak mi je dao snagu da nastavim, da postanem socijalni radnik, kao što sam obećala.