Moja tinejdžerska pokćerka Anna došla je kod mene uplakana i priznala mi da je trudna. U tom trenutku sam planula, srce mi je bilo ispunjeno besom i razočaranjem. Nisam mogla da verujem šta čujem. Rekla sam joj: „Spakiraj svoje stvari i odlazi. Sramota si, baš kao i tvoja pokojna majka. Šta god odlučiš s tom bebom, to je tvoj problem.“ Nije odgovorila. Samo se čudno nasmešila, onako tužno, i otišla.
- Nekoliko dana nakon toga, Anna je potpuno nestala iz mog života. Nije mi bilo stalo. Niti sam je pokušala da pronađem. Njen otac, koji je oduvek bio pasivan i nije se mešao u ništa, pitao je gde je, pa sam mu rekla da je otišla da živi sa svojim dečkom. Nije bilo ni reči o trudnoći, misleći da će mu ona to jednog dana priznati.
I tako su prošli meseci. Nema nikakvog kontakta s njom. I onda je jednog dana stigla ogromna kutija. Otvorila sam je, ali nisam mogla da verujem šta sam videla. Unutra je bila ručno izrađena odeća, tačno u mojoj veličini. Prelepo sašivena, elegantna, kao neki dizajnerski komadi. Tražila sam poruku i pronašla je. Bila je to poruka od Anne.
„Možda je moja pokojna mama bila sramota, kako si rekla. Ali nikada nije odustala od mene. Naučila me je da se prema ljudima odnosim s dobrotom, čak i kada je ne zaslužuju. Ti si bila okrutna prema meni, ali ja okrutnost neću vraćati. Ova odeća je za tebe. Ne brini za mene. Dobro sam.“
- Te reči su me slomile. Nisam mogla da verujem da je, nakon svega što sam joj rekla, ona bila u stanju da mi pošalje takav poklon i reči. Osećala sam se užasno zbog svega što sam joj učinila. Onda sam odlučila da pratim povratnu adresu.
To me odvelo do stana – stana koji su njenim roditeljima dali roditelji njenog dečka. Tada sam saznala da Anna nije samo preživela, već da je zapravo pronašla način da se stara o sebi. Ispostavilo se da je talentovana dizajnerka, da šije i prodaje odeću. Majka njenog dečka je u potpunosti podržavala njen rad.
Anna je i dalje bila trudna, ali je radila, brinula se o sebi i bila potpuno samostalna. Stajala je uspravno, i to me još više slomilo. Shvatila sam da nisam imala pravo da budem toliko okrutna. Koliko je ona zapravo bila snažna, mudra i sposobna. Ja, koja sam bila toliko hladna prema njoj, nisam imala pojma šta znači biti prava osoba. Anna mi je pokazala kako se zaista treba ponašati u životu, sa snagom, dostojanstvom i ljubaznošću.
- Iako nismo postale bliske, sada znam da želim biti deo njenog života. Čekam da se njeno dete rodi i želim da postanem baka kakvu ona zaslužuje. Naučila sam mnogo iz svega što se desilo. Shvatila sam da jednostavan čin dobrote može lečiti rane i popraviti veze koje su bile uništene bijesom i strahom. Anna mi je pokazala šta znači imati veliko srce, bez obzira na sve okolnosti.
Ova priča me podseća da ponekad svi pravimo greške, ali to ne znači da ne možemo popraviti stvari. Koliko god kasno bilo, ljubaznost, snaga i dobronamernost uvek će nas odvesti na pravi put. A Anna mi je pokazala pravi put.
