U današnjem članku govorićemo o jednoj pojavi koja je češća nego što se obično misli kamenčići u krajnicima. Možda ste i sami imali iskustvo sa upalama grla koje dolaze i prolaze, a tek nakon uklanjanja malih belih ili žućkastih naslaga dolazi olakšanje.
- Na prvi pogled može izgledati da je reč o nečemu neobičnom i retkom, ali stručnjaci naglašavaju da je ova pojava zapravo veoma rasprostranjena. Iako najčešće nisu opasni, ovi kamenčići znaju da budu izuzetno neprijatni i da izazovu niz tegoba koje smanjuju kvalitet svakodnevnog života.
Tonziloliti, kako se stručno nazivaju, nastaju u malim udubljenjima krajnika, poznatim kao kripte. U tim prostorima mogu da se zarobe bakterije, pljuvačka, čestice hrane i odumrle ćelije. Vremenom se te naslage zbijaju i formiraju male grudvice koje izgledom podsećaju na kamen. Njihove osobine nisu iste kod svih ljudi. Kod nekih osoba ostaju toliko sitni da se gotovo ne primete, dok kod drugih mogu narasti do veličine zrna šljunka, pa čak i većeg oblika. Takođe, u većini slučajeva su meki, ali nekada se mogu kalcifikovati i postati čvrsti kao pravi kamen.
Trajanje ovih naslaga varira – ponekad traju samo nekoliko dana, a ponekad se zadržavaju nedeljama, pa i mesecima. Njihovo ponovno pojavljivanje zavisi od predispozicija pojedinca; kod nekoga se javljaju više puta mesečno, a kod drugih samo jednom ili dvaput godišnje. Interesantno je da oralna higijena, iako važna, nije uvek dovoljna zaštita. Čak i osobe koje redovno peru zube, koriste konac i održavaju zdravlje usta i zuba mogu razviti kamenčiće u krajnicima.
Kada se govori o učestalosti, istraživanja pokazuju da čak do 40% populacije u nekom trenutku ima kamenčiće u krajnicima. Za poređenje, mnogo poznatiji bubrežni i žučni kamenci zapravo su ređi, iako izazivaju veću pažnju javnosti. Razlika je u tome što tonziloliti najčešće ne predstavljaju ozbiljnu pretnju zdravlju, dok pomenuti drugi oblici kamenaca često zahtevaju ozbiljnu medicinsku intervenciju.
- Većina ljudi ni ne zna da ih ima jer ne izazivaju simptome. Međutim, kada simptomi postoje, oni mogu biti vrlo neprijatni. Najčešći su bol u grlu, osećaj stranog tela, neprijatan zadah, kašalj, teškoće pri gutanju i povremene infekcije. Upravo neprijatan zadah često je ono što ljude podstakne da potraže objašnjenje i rešenje.
- Što se tiče osoba koje su sklonije ovoj pojavi, primećeno je da oni sa krajnicima punim udubljenja i neravnina češće razvijaju kamenčiće. Osim toga, pušenje, konzumacija zaslađenih napitaka, loša higijena usta i porodična predispozicija dodatno povećavaju rizik.
Kada se postavi pitanje lečenja, pristup zavisi od simptoma. Ako simptoma nema, nema potrebe za intervencijom. Kada se pojavi nelagodnost, često pomaže grgljanje slane vode, dok pojedini koriste pamučne štapiće ili oralne tuševe kako bi sami uklonili kamenčiće. Ipak, veoma je važno izbegavati oštre predmete jer oni mogu povrediti tkivo krajnika i izazvati dodatne komplikacije. Ako se javi upala ili infekcija, lekar može propisati antibiotike ili antiinflamatorne lekove.
U slučajevima kada simptomi postanu uporni, a tegobe značajne, razmatra se operativno lečenje. Najpoznatija metoda je tonzilektomija, odnosno potpuno uklanjanje krajnika. Druga mogućnost je kriptoliza, postupak kojim se laserom, električnom strujom ili radio-talasima izravnavaju udubljenja na krajnicima i time sprečava novo zadržavanje naslaga. Ovakvi zahvati obično se preporučuju tek kada sve druge mere ne daju rezultate i kada se stanje značajno odražava na kvalitet života pacijenta.
Srećom, postoji i niz preventivnih koraka koji mogu smanjiti rizik od ponovnog stvaranja kamenčića. Stručnjaci savetuju da se zubi i jezik peru najmanje dva puta dnevno, da se redovno koristi zubni konac, kao i da se posle obroka grglja slana voda. Preporučuje se izbegavanje previše šećera u ishrani, jer on podstiče rast bakterija, a svakako i prestanak pušenja, uključujući i elektronske cigarete, iako su istraživanja o njihovom uticaju još u toku.
- Zanimljivo je da, iako su kamenčići u krajnicima toliko česti, nisu previše poznati u široj javnosti. Jedan od razloga može biti taj što se kod mnogih osoba sami od sebe raspadnu ili otpadnu, pa ljudi često ne osećaju potrebu da se obrate lekaru. Drugi razlog je što mnogi vremenom nauče kako da ih sami uklanjaju, pa se retko govori o ovoj pojavi na širem nivou. Ipak, važno je naglasiti da, iako nisu opasni po život, mogu značajno uticati na svakodnevni komfor, posebno zbog učestalih iritacija i neprijatnog zadaha.
U krajnjoj liniji, kamenčići u krajnicima predstavljaju primer kako nešto relativno bezazleno može stvoriti osećaj nelagodnosti i brige. Razumevanje njihovog nastanka, simptoma, mogućih komplikacija i metoda prevencije pomaže da se sa njima nosimo na pravi način. Uz pažljivo održavanje higijene i zdravih životnih navika, većina ljudi može da umanji rizik od njihovog ponovnog javljanja i da sačuva kvalitet života.
