U ovom članku donosimo Vam priču o ženi i šokantnom događaju koji se desio na sahrani njene trudne sestre. U nastavku saznajte šta se desilo tog dana i zbog čega je cijela porodica ostala zapanjena…
Sahrana moje sestre Lili bila je trenutak koji je trebalo da bude ispunjen tugom i poštovanjem, trenutak u kojem smo svi trebali da odamo počast njenom životu, njenoj ljubavi i njenoj nežnoj budućnosti koja je pretrpela nesrećni kraj. Bila je u trideset drugoj nedelji trudnoće, nosila je život u sebi, a onda je prema Džejsonovim rečima, doživela nesreću – pala je niz stepenice. Tragična nesreća. Tako je govorio, ali ja nisam mogla da verujem njegovim rečima. Srce mi je bilo ispunjeno sumnjom, jer sam znala da nešto nije u redu, iako nisam imala dokaze.
- U tihom i tužnom trenutku, dok je miris belih ljiljana ispunjavao crkvu, dok su tihe molitve odzvanjale prostorijom, kovčeg moje sestre je stajao pred nama, čekajući da se oprostimo. I u tom trenutku, kad su se vrata crkve otvorila, napetost u prostoriji je postala nepodnošljiva. Džejson je kročio unutra, nosio je crno odelo, ali ono što me najviše pogodilo bila je žena koja je hodala uz njega.
Visoka brineta u uskoj crnoj haljini, priljubljena uz njega kao da je ona ta koja je trebala biti na ovom mestu, kao da je ona bila ta koju je on trebalo da voli, a ne Lili. Moja majka je naglo udahnula, a njene ruke su se stegnule oko moje ruke, kao da smo oboje osetile isto razočaranje, istu tugu. „Da li je on ozbiljan?“ šapnula je moja majka, njene reči su bile jedva čujne, ali bile su prepune bola.
- „To je Rejčel“, odgovaram, prepoznajući ime koje sam videla na Lilinom telefonu nekoliko meseci pre njene smrti. „Koleginica.“ Iako nisam želela da poverujem u to, sve se slagalo. Ljudi su počeli da šapuću, pogledi su se okretali ka Džejsonu i njegovoj ljubavnici. I on je, kao da ništa nije bilo čudno, postupao kao da je ona ta koja je u njegovom životu, kao da je ona prava žena, a moja sestra je bila samo prošlost.
Džejson je odveo Rejčel u prvi red, onaj koji je bio predviđen za Lili, i seo je tamo, dopuštajući joj da se osloni na njega kao da je ona bila glavna žena u njegovom životu. U tom trenutku, moje grudi su peko, bes i tuga su se mešali u meni. Pokušala sam da ustanem, da reagujem, da joj pokažem da nema pravo da sedi tamo, da nije njen život, niti njeno mesto, ali moj otac me je povukao nazad.
„Ne ovde, Em“, rekao je tiho, zabrinut. „Ne tokom službe.“ Iako je to bio dobar savet, nisam mogla da sklonim pogled sa Džejsona. Taj čovek, koji je tvrdio da voli moju sestru, koji je izgledao kao da je duboko povezan sa njom, sada je sedeo sa ženom koja nije imala pravo da bude tamo.
- Svečanik je govorio o Lilinoj toplini, njenom smehu, njenoj ljubavi prema dečaku kojeg je nazvala Noa. Njegove reči bile su pune tuge, poštovanja i ljubavi prema mojoj sestri. A Džejson? Nije pokazivao nijednu od tih emocija. Kako je mogao da dođe na njenu sahranu, držeći ljubavnicu za ruku, samo nekoliko nedelja nakon što je izgubio moju sestru i njeno nerođeno dete?
Osećala sam da ne mogu da ostanem mirna, ali nisam imala snage da se suočim sa njim. Taj trenutak postao je simbol svega što je bilo pogrešno u njegovom ponašanju, simbol mog gubitka, mog bola, i mojih nezadovoljstava.
Bio je to trenutak u kojem nisam samo izgubila sestru, već i veru u to što je Džejson predstavljao, šta je zapravo bila njihova veza, i šta znači stvarna ljubav. On je pokazao da sve to može biti samo površinski, a da prava ljubav ostavlja tragove u srcima, tragove koji ne nestaju.
