U današnjem članku govorićemo o intrigantnoj i često osporavanoj figuri srpske srednjovekovne istorije kraljici Ani Anđelini Komnini, supruzi kralja Radoslava Nemanjića. Njeno ime ostalo je zapamćeno u narodnim predanjima i hronikama, ali uglavnom u negativnom kontekstu.
- Retko ko je imao reči hvale za nju, a mnogi su je smatrali najomraženijom srpskom kraljicom. Iako je bila poreklom iz ugledne vizantijske porodice i u brak sa Radoslavom ušla sa prestižem i moći, njen život i odnos sa mužem ostali su obavijeni kontroverzama. Jedni su je optuživali da je manipulisala kraljem, dok su drugi verovali da je bila samo žrtva okolnosti i političkih igara epohe.
Kralj Stefan Prvovenčani, otac Radoslava, želeo je da svog najstarijeg sina učvrsti kroz brak sa vizantijskom princezom. Tako je izabran brak sa Anom Anđelinom, ćerkom vladara Epira Teodora Dukasa. Njihovo venčanje 1219. godine u Skoplju ili Prilepu trebalo je da bude znak političkog približavanja Vizantiji i isticanja grčkog porekla porodice. Sam venčani prsten, koji je sačuvan, nosio je natpis koji je veličao i Radoslava i Anu kao pripadnike dve moćne dinastije. Međutim, taj savez, iako izgledno snažan, ubrzo je izazvao nezadovoljstvo u Srbiji.
Srpsko plemstvo i Crkva nisu sa simpatijama gledali na novu kraljicu. Smatrali su da ona ima preveliki uticaj na Radoslava, te da svoje odluke donosi ne vodeći računa o interesima Srbije, već o interesima svog oca i svoje grčke rodbine. Pričalo se da je Radoslav slepo slušao njene savete i da je državne poslove prepuštao njenom uplivu. To je izazivalo sve veći otpor među vlastelom, koja je strahovala da kralj ide putem potpunog potčinjavanja Vizantiji. Posebno se isticalo to da je Ana bila previše slobodoumna, razigrana i sklona da se upliće u politiku na način koji nije bio primeren tadašnjim shvatanjima uloge kraljice.
Sukobi u zemlji dodatno su se rasplamsali kada je oslabila moć njenog oca Teodora. Kako je nestajala njegova politička podrška, tako je i položaj Radoslava bivao sve ugroženiji. Na kraju je Radoslav svrgnut sa prestola, a vlast je preuzeo njegov mlađi brat Vladislav. Radoslav i Ana morali su da napuste Srbiju. Njihov beg najpre ih je odveo u Raguzu, današnji Dubrovnik, gde su pokušali da okupe pristalice za povratak na vlast, ali bez uspeha. Nakon toga stigli su u Drač, gde dolazi do dramatičnog obrta u njihovim životima.
- Prema jednoj verziji priče, Ana se u Draču zaljubila u nekog „franačkog viteza“ i odlučila da pobegne sa njim, ostavljajući Radoslava slomljenog i napuštenog. Drugi izvori tvrde da ju je vitez oteo, a da Radoslav nije mogao ništa da učini. Treća pretpostavka je da se jednostavno rastala od muža, jer brak nije izdržao političke i lične pritiske. Ono što je sigurno jeste da je taj brak tada i definitivno okončan. Radoslav se ubrzo vratio u Srbiju, gde je priznao vlast svog brata i povukao se u manastir. Do kraja života živeo je kao monah, odričući se prestola i svetovnih ambicija.
Što se tiče kraljice Ane, njena kasnija sudbina ostaje misterija. Pretpostavlja se da se vratila u Epir i da je, poput svog muža, primila monaške zavete. Nema pouzdanih podataka da se ikada ponovo udala ili da je ikada više imala značajnu političku ulogu. Iako je njen lik kroz istoriju ostao obeležen kao manipulatora i neverna supruga, verovatno je da su te priče oblikovane i kroz prizmu tadašnjeg otpora prema Vizantiji i snažnog naglašavanja srpskog identiteta. Time je Ana, želela to ili ne, postala simbol nepoverenja i otpora prema spoljnjem uticaju.
Ipak, ako se gleda šira slika, može se zaključiti da je kraljica Ana bila žena koja se našla između dve moćne tradicije i dva sveta. S jedne strane, donela je vizantijski sjaj i kulturu na srpski dvor, a s druge strane izazvala neprijateljstvo onih koji su se bojali da bi Srbija mogla izgubiti svoju samostalnost. Njena lična sudbina, obavijena pričama o izdaji i neverstvu, možda je zapravo bila samo refleksija političkih previranja toga doba. Kao i mnoge žene u istoriji, ostala je zapamćena više po optužbama i legendama nego po onome što je zaista činila.
Na kraju, njen muž Radoslav Nemanjić, nekadašnji kralj Srbije, završio je život u miru monaške kelije, dok se za nju vezuju brojne priče koje i danas podstiču znatiželju. Iako je bila okarakterisana kao najomraženija kraljica, možda je zapravo bila samo žena koja nije imala sreće da bude shvaćena u vremenu u kome je živela. Njena uloga i uticaj ostaju predmet rasprava, ali je sigurno da je ostavila dubok trag u srpskoj istoriji, kao primer kako politički savezi i brakovi mogu promeniti tok sudbine i pojedinca i cele države.
