Nakon 7 godina od razvoda, pronašao je svoju bivšu ženu kako radi kao čistačica, tiho gledajući haljinu vrednu milion dolara iza izloga.

Marijana je pažljivo položila stvari na ivicu kante za smeće, mirno izgovarajući: „Zadrži ih. Taj novac… biće ti potreban.“ Nije bilo gorčine u njenom glasu, niti molbe, što je uznemirilo Alehandra više nego bilo koja svađa.

• Na trenutak se ukočio, zbunjen smirenostem koja je izlazila iz nje, a ona je samo mirno stajala pred njim. Kamila, koja je bila uz njega, podsmehnula se i još snažnije se privila uz Alehandrovu ruku, gledajući Marijanu sa prezirom.

U tom trenutku u predvorje je ušla grupa muškaraca u crnim odelima. Na čelu je bio sedokosi čovek sa ozbiljnim držanjem, iza njega su koračali direktori i novinari. Menadžer tržnog centra duboko se poklonio i rekao: „Gospođo Marijana, sve je spremno. Prezentacija počinje za tri minuta.“

• Svi su u predvorju utihnuli. Alehandro je zbunjeno gledao u Marijanu. „Gospođo Marijana?“ Glas mu je bio pun iznenađenja i panike. Marijana je mirno klimnula glavom, spustila krpu na kolica i skidala rukavice. Asistentkinja joj je odmah prebacila elegantni beli sako preko ramena. U tom trenutku „čistačica“ se pretvorila u potpuno drugačiju ženu.

Kosa joj je bila raspuštena, držanje uspravno, a pogled hladan i dubok. Sedokosi čovek, koji je bio na čelu grupe, istupio je i jasno rekao: „Čast nam je da vam predstavimo gospođu Marijanu Ortegu, osnivačicu brenda ‘Feniks vatre’ i glavnog investitora ove ekskluzivne kolekcije koja se večeras predstavlja.“

Alehandro je napravio korak unazad, potpuno zbunjen. Haljina iza Marijane, ona ista crvena haljina koju je prezirano gledao, sada je nosila njegovo ime. Marijana se okrenula ka njemu, nasmešivši se. Ali to više nije bio isti osmeh onih dana kad je bio u njenom životu. „Pre sedam godina rekao si da nisam dovoljno dobra za tebe“, rekla je. „Pre nekoliko minuta si rekao da nikada ne bih smela da dotaknem ovu haljinu.“

• Podigla je ruku i osoblje je otvorilo vitrinu. Marijana je nežno dotakla crvenu tkaninu, a svetla su učinila da prostorija izgleda kao da gori. „Kakva šteta…“ prošaputala je. „Jer onaj ko više nema pravo da dotakne bilo šta od ovoga… si ti.“

U tom trenutku, telefon u Alehandrovoj ruci počeo je neprestano da vibrira. Poruka je došla od sekretarice: „Gospodine, strateški partner je upravo povukao celu investiciju. Potpisali su ekskluzivni ugovor sa… gospođom Marijanom Ortegom.“

• Alehandro nije imao vremena da reaguje pre nego što je Kamila, koja je još uvek bila uz njega, naglo pustila njegovu ruku. „Zar nisi trebao biti potpredsednik? Zar je sve bila laž?“ Upitala je, okrenula se i otišla, a njeni štikli su odzvanjali poput udaraca čekića po njegovom ponosu.

Marijana je prošla pored njega, ali ga nije ni pogledala. Samo je ostavila jednu rečenicu da lebdi u vazduhu: „Hvala ti… što si me tada pustio.“ Alehandro je ostao nepomičan, okružen luksuzom, blicevima i šapatima, zarobljen u stvarnosti za koju nikada nije mislio da će je doživeti.