Dina Rutić, poznata glumica koja je odrasla u porodici u kojoj su pozorište i film bili sastavni deo svakodnevice, ostavila je dubok trag u jugoslovenskoj kulturnoj baštini.
- Rođena 1943. godine u Dobrom Selu, kao ćerka glumačkog para Jože i Ivke Rutić, već od najranijeg detinjstva bila je u svetu umetnosti. Detinjstvo joj je bilo obeleženo šminkom, kostimima i pozorišnim daskama, a sve to značilo je da će jednog dana i sama postati deo tog sveta. Iako je odrastala u glumačkom okruženju, njena strast prema književnosti bila je ono što ju je u mladosti najviše privlačilo. Knjige su joj predstavljale sigurno utočište, a svet reči bio je njen način da izrazi sebe.
Dina je ipak ubrzo prepoznala da joj nije suđeno da se potpuno posveti književnosti. Upisala je Filološki fakultet u Beogradu, verujući da će izgraditi svoju karijeru kao književnica. Ipak, ona nije mogla da pobegne od poziva umetnosti koji je bio prisutan u njenoj porodici. Brzo je dobila prve ponude za uloge, a njena lepota, harizma i smirenost na sceni nisu prošli nezapaženo. Ubrzo je postala jedna od najpoznatijih mladih glumica u Jugoslaviji. Njena prva filmska uloga bila je u filmu Prometej s otoka Viševice 1964. godine, kada je tumačila lik Vesne. Iako se probila na filmskom platnu, Dina je uvek naglašavala da film i televizija nisu bili njeni glavni ciljevi. Za nju, književnost je bila njen pravi poziv, ali publika je u njoj prepoznala izuzetnu glumicu, čiji su likovi na ekranu zračili suptilnošću i emocijama.
- Ključni trenutak u njenoj karijeri, ali i u životu, desio se tokom snimanja filma Provod, gde je upoznala Zorana Radmilovića, jednog od najvećih glumaca tog vremena. Hemija između njih bila je očigledna. Zoran je bio fasciniran Dininom energijom, dok je ona, iako već u stabilnoj vezi, bila dirnuta njegovim humorom i iskrenošću. Nisu prošle ni dve godine kada su se venčali, a 1974. godine dobili su ćerku Anu, koja će kasnije postati uspešna književnica. Zoran i Dina su postali jedan od najskladnijih parova jugoslovenske kulturne scene. Oboje su bili poznati po svom britkom duhu i toplini, a ljudi koji su ih poznavali tvrdili su da su bili stvoreni jedno za drugo.
- Iako su bili uspešni u svojim karijerama, Zoran je uvek naglašavao kako mu je porodica najvažnija. Zoranova ljubav prema Dini bila je očigledna, a on je često isticao da je život uz svoju ženu jednostavniji i lepši. I njihova ćerka Ana bila je ogromni deo tog ljubavnog kruga. Iako su bili prepoznatljivi kao umetnici, njihov dom je bio mesto ispunjeno ljubavlju i smijehom, a Zoran je posebno uživao u ulogama oca i supruga. Njihov brak bio je obeležen jednim važnim pravilom – nikada u domu nisu razgovarali o poslu, verujući da je privatnost i mir njihovih porodičnih trenutaka važnija od bilo kakvih profesionalnih postignuća.
Nakon Zoranove smrti 1985. godine, Dina je tiho povukla iz javnog života. Život bez njega postao je tiha tuga koju je nosila sa sobom, posvećujući se ćerki Ani i uspomenama na Zorana. Zoranov gubitak bio je nenadoknadiv, ali tragedija koja je dodatno obeležila Dinu bila je smrt njihove ćerke Ane, koja je preminula 2017. godine u 43. godini. Za Dinu je to bio gubitak koji je gotovo uništio njenu volju za životom. Nakon tog tragičnog događaja, njen život je postao još tiši, a Dina se povukla u potpuni anonimni život.
- Dina Rutić je preminula 2019. godine, u 76. godini života, samo dve godine nakon smrti svoje ćerke. Njen život, ispunjen ljubavlju prema umetnosti, knjigama, porodici i glumi, bio je simbol tihe snage. Ostavila je neizbrisiv trag, ne samo kao glumica, već i kao supruga i majka. Dina je bila žena koja je, uprkos svim tragedijama koje su je pogodile, ostala posvećena porodici i ljubavi koju je delila sa Zoranom i Anom. Ovaj njen životni put, koji je bio obeležen ljubavlju, strašnim gubicima, ali i umetničkom strašću, biće zauvek zapamćen kao deo veće priče o jugoslovenskim umetnicima koji su oblikovali kulturnu scenu tog vremena.
Dina Rutić nije samo bila glumica, već je bila tihi oslonac jednog od najvećih glumaca tog doba, Zorana Radmilovića. Njihova ljubav bila je dublja od bilo kojeg filmskog scenarija, a njen život, ispunjen unutrašnjom snagom i posvećenošću porodici, ostaje kao inspiracija mnogima. Tragičan gubitak nje i njene ćerke samo je dodatno naglasio njenu izuzetnu sposobnost da se nosi sa životnim nedaćama, što je bio ključni aspekt njenog karaktera
