Kada se u domaćim medijima pojavila priča o Nataliji Vedenini, mnogi su je prvo doživeli kao još jedan neobičan naslov iz rubrike ljubavnih i porodičnih avantura, ali kako je „Kurir“ prenosio, iza njenih odluka krila se čitava životna filozofija žene koja je, i u godinama kada se obično odustaje, birala da ide napred, i to uprkos svemu.
- Ovaj slučaj brzo je privukao pažnju javnosti ne samo zbog razlike u godinama između nje i njenog partnera, već i zbog neobične sudbine koja je pratila njihov zajednički život. „Stil“ posebno naglašava da je Natalija u pedesetoj godini stupila u brak sa Nigerijcem koji je bio dvadeset godina mlađi, a koji je, po navodima rodbine, pripadao porodici sa plemićkim poreklom. Priča je, gledano sa strane, ličila na bajku – žena u zrelom dobu upoznaje mladića iz daleke zemlje, zaljubljuju se bez obzira na prepreke i predrasude, i započinju zajednički život koji mnogi ne bi ni pokušali.
Natalija je već tada izazivala komentare jer je, kako su mediji pisali, uspela da postane majka blizanaca u 52. godini života. „Kurir“ je izveštavao da je rođenje dece donelo novo poglavlje koje je bilo jednako neočekivano kao i sam početak njihove ljubavne priče.
- Njeni sinovi su se pojavili kao potvrda njenog uverenja da je ljubav moguća u svakom dobu, ali sudbina je, po svemu sudeći, imala druge planove. Samo nekoliko meseci nakon što su blizanci došli na svet, njen suprug iznenada je preminuo, ostavljajući je samu u najosetljivijem periodu majčinstva. Uprkos tome, odbila je da se pozove na bilo kakvo nasledstvo i odlučila da sama iznese teret odgajanja dece. Takav potez mnogi su doživeli kao dokaz njene unutrašnje snage, ali i ponosa, jer je želela da pokaže da se u život ne ulazi zbog koristi, već zbog osećanja koja se ne mogu kupiti.
Kako navodi „Stil“, Natalija ni tada nije prestala da veruje u ljubav, a ta njena upornost postala je jedan od ključnih tonova u celoj priči. Iako je izgubila muža, nije izgubila želju da pronađe bliskost i partnera koji bi joj bio oslonac. Nastavila je da koristi sajtove za upoznavanje, birajući mahom strance koji su joj delovali zanimljivo, drugačije i spremnije da prihvate nekonvencionalne odnose. Ipak, njen najstariji sin bio je izrazito skeptičan prema svemu tome, upozoravajući je da internet često nudi privid, a ne realnost. Ona, međutim, nije odustajala, smatrajući da je bolje doživeti razočaranje nego se pomiriti sa usamljenim životom.
- Nakon muževljeve smrti, pojavio se i njegov mlađi brat koji je želeo da nastavi kontakt sa njom, ali i jedan ganijski policajac po imenu Orlando. „Kurir“ prenosi da je razlika u godinama, koja bi mnogima bila prepreka, za njih bila potpuno nebitna. Odnosi su bili kratki, možda površni, ali su ipak predstavljali neku vrstu utehe. Ništa od toga nije ostavilo dublje rane, ali ni trajne veze. Uprkos povremenim neprijatnostima i komentarima okoline, Natalija je nastavila da živi onako kako je želela, verujući da svako ima pravo da traži sreću na svoj način.
- Kada je upoznala Fjodora, mladog Rusa od samo 27 godina, pomislila je da je konačno pronašla nekoga ko bi mogao da razume i prihvati sve što nosi njeno iskustvo. Fjodor joj je delovao zreo, pažljiv i posvećen, a ona je u njemu videla nekoga ko bi mogao da joj pruži stabilnost i dom kakav je oduvek želela. Toliko se vezala za njega da je u 54. godini odlučila da se podvrgne vantelesnoj oplodnji, nadajući se još jednom detetu. „Stil“ navodi da je ovaj pokušaj bio jedan od najemotivnijih trenutaka u njenom životu – želja za širenjem porodice bila je snažnija od svih bioloških prepreka. Ipak, lečenje nije uspelo, što je za nju bio težak udarac, ali ne i razlog da se povuče.
U međuvremenu je Fjodor počeo da pokazuje posesivnost, naročito prema njenim kontaktima sa afričkim prijateljima i rođacima pokojnog muža. Ljubomora je rasla, a njegovo poverenje je slabilo iz dana u dan. Jednog jutra, bez najave, spakovao je stvari i vratio se bivšoj partnerki, čime je njihova priča završena. Iako je taj odlazak bio bolan, Natalija ga je prihvatila mirno, gotovo stoički, shvatajući da nikoga ne može zadržati ako on već želi da ode.
- Nakon raskida, vratila se svakodnevnim obavezama i deci, koja su postala njen glavni oslonac i motivacija. Njena priča, kako ocenjuju domaći portali poput „Kurira“, danas služi kao primer da je život često surov, ali i da čovek ima sposobnost da se podigne posle svakog pada. Natalija nije dopustila da je godine, predrasude ili emotivni gubici zaustave. Naprotiv, sve tadašnje okolnosti samo su je učinile upornijom i hrabrijom.
Ona danas simbolizuje ženu koja odbija da se prepusti rezignaciji. Njena spremnost da se zaljubi, da veruje, da počne iznova, čak i kada mnogi misle da je kasno za nove početke, govori o tome da sreća nema rok trajanja. Kao što „Stil“ naglašava, Natalija je dokaz da je vera u ljubav snažnija od godina, straha i društvenih pravila. Bez obzira na sve kroz šta je prošla, ostala je dosledna sebi, otvorena za nova iskustva i spremna da prihvati promene koje dolaze.
Na kraju, kada se osvrne na svoj put, jasno je da je iza nje život prepun bolnih gubitaka, neočekivanih preokreta i hrabrih odluka. Ali ono što se u njenoj priči najviše izdvaja jeste činjenica da je nikada nije napustila misao da svako zaslužuje svoju šansu za sreću, čak i kada ta sreća više ne liči na ono što je nekad zamišljala. Upravo u toj istrajnosti nalazi se suština njenog karaktera, zbog čega domaći mediji poput „Kurira“ i „Stila“ ovu priču smatraju jedinstvenim svedočanstvom o ženskoj snazi, verovanju i nezlomljivom duhu
