Nedavni intervju Miloša Bikovića za ruske medije izazvao je neočekivanu buru, otvarajući široku raspravu o položaju žena i granicama savremene slobode.
- Glumac, koji već godinama balansira između srpske i ruske scene, ponovo je privukao pažnju javnosti — ovoga puta ne filmom, već izjavama koje su mnogi protumačili kao kritiku savremenog feminizma.
U razgovoru za ruski magazin, Biković je izneo mišljenje da današnje društvo ženama postavlja previše kontradiktorne zadatke. Po njemu, savremena žena mora biti istovremeno i „slobodna“ i „savršenog izgleda“, nezavisna, ali nežna, uspešna, ali nenametljiva. Taj pritisak, kako je rekao, stvara nevidljivi teret koji često prerasta u unutrašnji sukob. Dok pokušava da bude sve — i majka, i partnerka, i profesionalka — žena se, smatra on, udaljava od sopstvene prirode i počinje da živi u stalnom stanju napetosti.
- Glumac je naglasio da nije protiv jednakosti polova, ali veruje da svaka uloga ima svoju prirodu i da se ravnoteža gubi kada se zaboravi biološka i emocionalna suština polova. Njegove reči „Ne možete danas biti feministkinja, a sutra princeza koja traži zaštitu“ brzo su obišle internet i postale predmet oštrih rasprava. Dok su jedni podržali njegovo viđenje kao iskren pokušaj da se ukaže na licemerje modernih odnosa, drugi su u njima prepoznali povratak patrijarhalnim obrascima koji ženama oduzimaju pravo na izbor.
Na društvenim mrežama u Rusiji reagovalo je na hiljade žena. Neke su pisale da su umorne od potrebe da stalno dokazuju svoju snagu, dok su druge isticale da ne traže zaštitu, već poštovanje. U moru komentara isticala se misao jedne korisnice: „Nismo birale nezavisnost — život nas je naterao na nju.“ Ova rečenica, koliko jednostavna, toliko i bolna, sažima osećaj mnogih žena koje balansiraju između karijere, porodice i samopoštovanja.
- U odbranu Bikovića stala je i novinarka koja je vodila intervju, tvrdeći da je glumac zapravo želeo da podstakne razgovor o ravnoteži između slobode i prirodnih uloga. Prema njenom mišljenju, njegov ton nije bio osuđivački, već više filozofski — pokušaj da se razjasni šta sloboda zapravo znači u savremenom svetu.
Sa druge strane, ruska aktivistkinja Marija Pogrebnjak reagovala je oštro, ističući da muškarci često govore o ženskoj slobodi ne razumevajući šta sve ona podrazumeva. „Da, mnoge žene žele da budu princeze“, rekla je, „ali ko će danas biti vitez koji će ih štititi?“ Njene reči dodatno su rasplamsale diskusiju, jer su mnogi prepoznali ironiju u činjenici da žene danas moraju same da preuzmu sve uloge — i one koje su nekad pripadale muškarcima.
- U domaćim medijima reakcije nisu izostale. Prema pisanju portala Nova.rs, slične rasprave o rodnim ulogama već godinama traju i u Srbiji, gde se javnost često deli između tradicionalista i modernista. Stručnjaci sa Filozofskog fakulteta u Beogradu u više navrata su isticali da rodna ravnopravnost ne znači negiranje razlika, već njihovo usaglašavanje u okviru međusobnog poštovanja i slobode izbora. U tom kontekstu, Bikovićeva izjava mogla bi se posmatrati kao nepromišljena formulacija, ali i kao iskra koja pokreće važan dijalog.
- Nije prvi put da se poznati glumac nađe u središtu medijske oluje. Biković, poznat po svom obrazovanju, mirnom stavu i sklonosti filozofskim temama, često koristi javne nastupe da izrazi svoja razmišljanja o ljubavi, moralu i društvenim vrednostima. Međutim, ovaj put njegove reči naišle su na posebno osetljiv teren — polna ravnopravnost, temu koja uvek izaziva strasti.
U jednom delu intervjua, glumac je govorio i o tome kako današnje žene, pod pritiskom očekivanja, pokušavaju da dokažu da mogu sve same, ali da time, paradoksalno, često gube ono što ih čini ženstvenima. „Sloboda bez mere vodi u zamor“, rekao je. Mnogi su u ovim rečima videli pokušaj da ukaže na realne probleme modernog društva, ali su drugi istakli da je to tipičan primer muškog pogleda na žensku stvarnost.
- Prema istraživanju Instituta za sociološka istraživanja u Beogradu, sprovedenom prošle godine, više od 70% žena u Srbiji smatra da se od njih očekuje da budu „superžene“ — sposobne da istovremeno budu brižne majke, poslovne žene i emotivne partnerke. Iako se o ravnopravnosti sve više govori, mnoge ispitanice tvrde da se pritisak samo preselio u novu formu: sada se, osim savršenog izgleda, od žena očekuje i savršeno ponašanje. Ovaj podatak dodatno osvetljava složenost teme o kojoj Biković govori, i pokazuje da problem nije samo u izjavama, već u duboko ukorenjenim društvenim očekivanjima.
Na internetu su se pojavili i brojni memovi i video-klipovi koji parodiraju njegovu izjavu. Dok jedni koriste humor da smanje napetost, drugi upozoravaju da se time banalizuje ozbiljna tema. Među komentarima može se pročitati i: „Kad bi muškarci zaista razumeli šta znači nositi taj teret, možda bi manje pričali, a više delali.“
- U Srbiji se, međutim, moglo čuti i mišljenje da Biković nije rekao ništa novo, već da je samo ponovio ono što mnogi misle, ali se ne usuđuju javno da kažu. Kako navodi Blic Žena, deo javnosti veruje da današnji feminizam zaista ide u smeru ekstremizma, gde se svaka muška izjava doživljava kao napad. „Društvo je podeljeno i svaka rečenica poznate ličnosti odmah se pretvara u ideološki sukob,“ navodi se u njihovoj analizi.
Uprkos kritikama, glumac se nije oglasio nakon što su se njegove izjave proširile internetom. Neki smatraju da to ćutanje znači da stoji iza svojih reči, dok drugi veruju da je svestan koliko su njegove misli pogrešno protumačene. Kako god bilo, tema koju je otvorio pokazala je da rasprava o ravnopravnosti nije završena, već tek započeta.
- Domaći sociolozi podsećaju da društvene promene ne mogu nastati bez dijaloga. Profesorica Mirjana Marković sa Univerziteta u Nišu u izjavi za RTS naglašava da „svaka provokacija, ako je iskrena, može postati prilika da se preispitaju ustaljeni obrasci“. Po njenom mišljenju, Bikovićeve reči ne treba tumačiti kao uvredu, već kao simptom društva koje još uvek traži balans između jednakosti i tradicije.
Na kraju, bez obzira na to da li se neko slaže sa Bikovićem ili ne, njegov intervju pokazuje koliko su rodna pitanja i dalje osjetljiva. Žene žele slobodu, ali i razumevanje. Muškarci traže ulogu u svetu koji se menja, ali često ne znaju kako da je pronađu. Možda su upravo te kontradikcije ono što čini savremeni dijalog o ravnopravnosti — ne borbu između polova, već potragu za novim načinom zajedničkog života.
