Maja Odžaklijevska, pevačica koju je javnost decenijama prepoznavala po specifičnom glasu i nesvakidašnjoj harizmi, oduvek je izazivala pažnju i zbog svog burnog ljubavnog života.
- Tokom godina otvoreno je pričala o partnerskim odnosima koje je doživljavala poput brakova — iako mnogi nisu bili ozvaničeni pred matičarem. U nekoliko intervjua naglašavala je da su joj veze bile intenzivne, snažne i pune predanosti, te da ih je zato nazivala brakovima. Ukupno ih je bilo čak dvanaest, što ju je učinilo jednom od najkomentarisanijih umjetnica na domaćoj sceni.
Njena filozofija bila je jednostavna: ako nešto u emotivnom odnosu počne da je guši ili joj remeti mir, radije bira odlazak nego trpljenje. Smatrala je da je ljudski dostojanstvo važnije od forme, pa se nikada nije bojala da okrene leđa situacijama koje joj nisu prijale. Govorila je da je imala malo strpljenja za predugo natezanje, a još manje za partnerovo nezadovoljstvo koje se pretače u kritiku ili prigovore. Odlučnost s kojom je umela da preseče ono što joj ne donosi dobro mnogi su videli kao impulsivnost, ali ona je to smatrala jedinom ispravnom borbom za sebe.
- Isticala je i da su u njenom domu često kružile majčine duhovite izreke koje su joj pomagale da lakše shvati kraj svake veze. Jedna od njih, koju je često prepričavala, bila je: “Jedan se otegao, drugi protegao.” Takvi trenuci humora bili su njena emotivna zaštita, naročito u periodima kada je morala da sama preuzme odgovornost za sebe i svoju djecu. Maja je, naime, majka dve ćerke — Tee i Andree — i veruje da je svaki životni izazov koji je prošla ojačao i nju i njih.
Izvještavajući o svojim odnosima, jednom je objasnila da za Teinog oca nije željela da se uda jer je u to vrijeme bila fokusirana na umetnost, a ne na tradicionalni porodični model. Živela je slobodno, odbijajući da sebe ograniči uloge koje joj nisu prirodno pristajale. Sa ocem druge ćerke, Enesom, ipak se venčala, ali je brak kratko trajao. Kasnije je ponosno isticala da su odnosi sa oba bivša partnera ostali korektni i ispunjeni poštovanjem. Taj detalj posebno je odvajao od mnogih drugih priča sa estrade, jer se trudila da sa ljudima sa kojima je delila život ostane u dobrim odnosima, bez gorčine i zavade.
- U domaćem medijskom prostoru, posebno se izdvajao intervju koji je dala za Hit Informer, gdje je detaljno govorila o odnosima sa očevima svoje djece i naglasila koliko joj je važno da njihova djeca i unuci rastu u atmosferi stabilnosti i poštovanja. Ti izvori često su se vraćali na njenu sposobnost da spoji prošlost i sadašnjost bez konflikta, što je retkost u svijetu javnih ličnosti.
- Njena životna priča, ipak, nije bila ispunjena samo estradnim usponima i ličnim preokretima. Maja je mnogim ženama služila kao podsjetnik da iza reflektora postoje i dani koji donose brigu, borbu i neizvesnost. Najteži periodi njenog života vezani su za odgajanje ćerki, posebno kada je kao samohrana majka morala da pronađe način da obezbijedi najosnovnije. Postoje trenuci kada se priseća dana u kojima je sa decom jela keks potopljen u vodu, jer novca za osnovne namirnice jednostavno nije bilo. To iskustvo je dugo nosila u sebi, kao dokaz koliko je roditeljska snaga ponekad nevidljiva i potcenjena.
U potrazi za izvorima prihoda, prihvatala je poslove koji su bili daleko od estrade. Priznala je da je radila u vulkanizerskoj radnji kao nadzorni organ, za platu koja je bila neuporedivo manja od honorara koje je dobijala kada bi otpevala samo jednu pesmu. Ali ta razlika joj nije smetala. Naprotiv, govorila je da postoji posebna vrsta zadovoljstva u zarađivanju novca vlastitim radom, bez obzira na to koliko je posao glamurozan. Smatrala je da se dostojanstvo gradi upravo poštenjem, a ne statusom.
- U domaćoj javnosti se o ovim epizodama najčešće pisalo u magazinima poput Kurira, koji su prenosili njene izjave o finansijskim teškoćama i njenoj ogromnoj posvećenosti djeci. U tim pričama Maja je uvijek delovala otvoreno, bez potrebe da uljepšava realnost. Upravo zahvaljujući takvoj iskrenosti postala je figura koju publika doživljava kao autentičnu.
Tokom kraće epizode boravka u Švedskoj, radila je i kao bebisiterka. Naglašavala je koliko su joj lekcije njene majke bile važne u tim trenucima, posebno ona da Bog ne osuđuje nijedan pošten posao. Taj stav pratio ju je tokom celog života i davao joj unutrašnji mir i sigurnost da može preživeti svaku situaciju, ma koliko bila teška.
- Kako je vrijeme prolazilo, Maja je počela da traga za mirnijim načinom života. Beogradska užurbanost koju je godinama volela postala je pritisak koji više nije želela da trpi. Zato je, u jednom trenutku, odlučila da se preseli na selo. Ta odluka, iako radikalna za nekoga ko je navikao na ritam grada, pokazala se kao potpuno ispravna. Danas tvrdi da je upravo priroda vratila ravnotežu u njen život. Sa ponosom je gajila paradajz bez ijednog hemijskog sredstva, oslanjajući se samo na koprivu i sunce. Uživala je u zvuku slavuja umesto gradske buke i često govorila da je to mir koji je godinama tražila.
Ipak, čak i u tom mirnom životnom poglavlju, nosila je sa sobom brigu za unuka Luku, koji boluje od autizma. Dugo je sama brinula o njemu, prateći ga kroz terapije i svakodnevne izazove. Ali kako je Luka rastao, a ona fizički slabila, briga je postajala sve zahtevnija. Sa tugom, ali i olakšanjem, priznala je da više nema snage za sve ono što zahtijeva neprestana pažnja i rad sa djetetom u pubertetu. Njena najveća želja je da čuje Luku kako govori, i ta misao često je prati kao tiha molitva.
Teme o odgajanju djece sa smetnjama najčešće su se obrađivale u domaćoj štampi poput Blica, gdje su novinari naglašavali njenu požrtvovanost i borbu da pruži najbolju moguću podršku unuku. Zahvaljujući tim izvorima, javnost je dobila uvid u jednu dublju, tihiju dimenziju njenog života, daleko od svetla reflektora.
Za kraj, život Maje Odžaklijevske ostavlja utisak žene koja se ne plaši promjena, koja je uvijek birala ono što je smatrala ispravnim — čak i kada je to značilo da krene putem koji je mnogo teži, ali časniji. Njena priča je spoj uspjeha, borbe, ljubavi i ranjivosti. Iako je javnost često komentarisala njene izbore, ona nikada nije odstupila od sebe. Upravo ta autentičnost čini njen život fascinantnim, a njenu priču snažnom i inspirativnom
