Kroz ovo izdanj Vam otkrivamo priču muškarca koji je odrastao u uvjerenju da njegova porodica živi skromno, ne sluteći istinu koja će ga kasnije duboko povrijediti…
Odrastanje u domu gde su vrednosti skromnosti bile na prvom mestu oblikovalo je moj svakodnevni život, kao i moje buduće ciljeve i snove. Moji roditelji su uporno insistirali na tome da je važno živeti skromno i štedljivo. Njihova filozofija o životu bila je očigledna u svemu što su radili – od načina na koji su trošili novac, pa do načina na koji su me vaspitavali. Niko mi nije govorio da je važno sanjati, ali su me učili da je najvažnija stvar štedljivost, rad i praktičnost.
- Od malih nogu, međutim, ja sam imao jedan san koji je bio nešto sasvim drugo. Balet je bio moj način da se izrazim i da se povežem sa svetom kroz umetnost. Bio je to moj način da pronađem sebe, da stvorim nešto prelepo iz svojih emocija.
Nažalost, svaki put kad sam tražio podršku, bio sam odbijen. „Preskupo je“, često su govorili, dok su prijatelji s ponosom pokazivali svoje trofeje i bogate poklone koje su dobijali na rođendanima.
- Kako sam odrastao, shvatio sam da moram uzeti stvari u svoje ruke. Kao tinejdžer, odlučio sam da počnem da radim honorarno kako bih mogao da zarađujem novac koji mi nikada nije bio ponuđen. Roditelji su mi često ponavljali: „Moraš da zaradiš svoj novac.“
Nikada nisam razmišljao o tome zašto smo živeli tako skromno, dok sam se borio da platim školske troškove i kupim osnovne stvari. „Kako misliš da bogati ljudi ostaju bogati?“ — ta rečenica mojih roditelja bila je neprestano prisutna u mojim mislima, jer nisam mogao da je shvatim u tom trenutku.
Kada sam otišao na fakultet, pritisak finansijskih obaveza postajao je sve teži. Zatražio sam od roditelja da me prime kod sebe na nekoliko meseci, nadajući se barem maloj podršci. Međutim, ono što sam pronašao u fioci mog oca, u potpunosti me šokiralo. U toj fioci su se nalazile stvari koje sam prepoznao kao njihove uštede i bogatstvo.
- Moji roditelji nisu živeli onako kako su mi govorili, njihovo bogatstvo je bilo skriveno, daleko od mojih očiju. I tada sam shvatio da su me vaspitavali u duhu strogosti, rada i skromnosti, dok su istovremeno sakrivali istinu o svom bogatstvu.
Kada sam suočio roditelje s onim što sam otkrio, njihova reakcija bila je hladna. „To je naš novac, dragi“, rekli su, kao da nije bilo ničega neobičnog u tome što su život koji su mi prikazivali bio potpuno lažan. Iako su mi dali čvrsto vaspitanje, verovatno nisu shvatili kako njihovo skriveno bogatstvo može uticati na mene. Nisu razumeli da se vaspitavanje u poverljivosti i obmanama može pretvoriti u duboku povredu.
- Sada, kada se osvrnem na sve to, osećam duboku ranu u svom srcu. Iako su njihovi postupci imali dobar cilj — da me nauče vrednosti rada i skromnosti — osećam se izdan i prevaren. Kao roditelji, trebalo je da budu moji vodiči i podrška, ali umesto toga, postali su zatvorenici vlastite filozofije.
Pitanje koje me sada muči nije samo da li ću im oprostiti, već i kako ćemo nastaviti dalje kao porodica. Možda je istina da se život uči kroz borbu, ali duboko u meni osećam potrebu za razumevanjem i pravdom. Nažalost, ta pravda deluje kao nešto što je još uvek nedostižno.
