Kroz današnji članak Vam otkrivamo ispovest Olivere Balašević, supruge legendarnog kantautora Đorđa Balaševića, o razlozima zbog kojih je odlučila da vrati svoje djevojačko prezime. U nastavku saznajte šta stoji iza te odluke i zašto je to njeno priznanje dirnulo mnoge koji su voljeli „panonskog mornara“…
Odluka Olivere Balašević da na omotu knjige „Planeta dvorište” potpiše i svoje devojačko prezime Savić, nekoliko meseci nakon smrti supruga, legendarnog kantautora Đorđe Balašević, izazvala je pažnju javnosti i pokrenula niz pitanja. Kako Blic piše, mnogi su u tom potezu pokušali da pronađu skrivene poruke, simboliku raskida ili čak senzaciju tamo gde je, prema rečima same Olivere, nije bilo. U moru nagađanja i brzih zaključaka, njen glas se izdvojio kao smiren i jasan pokušaj da se objasni odluka koja je, pre svega, duboko lična i emotivna.
- Za deo javnosti, povratak devojačkog prezimena shvaćen je kao znak distance od imena koje je decenijama nosila sa ponosom. Međutim, Olivera Balašević je vrlo brzo razjasnila da se ne radi o odbacivanju zajedničkog života, uspomena ili ljubavi, već o gestu poštovanja prema sopstvenim korenima. Ona je naglasila da je prezime Savić nosila njena majka i da je to prezime deo njenog identiteta koji nikada nije nestao, čak ni tokom dugog braka sa jednim od najvoljenijih muzičara sa ovih prostora. Kako je sama objasnila, to prezime je dodala umesto klasične posvete, kao tihi znak zahvalnosti i sećanja.
Knjiga Planeta dvorište za Oliveru nije samo još jedno izdanje, već intimni prostor u kojem se prepliću uspomene, porodične priče i duh jednog vremena. Upravo zato, odluka da se na koricama pojavi i prezime Savić imala je posebnu težinu. U svojoj objavi na društvenim mrežama, ona je istakla da je to učinila i iz svojevrsnog sujeverja, kao simbol anđela čuvara koji je, kako je slikovito navela, bdio nad malim kućerkom kraj Begeja. Taj detalj je, po njenim rečima, nosio više emocije nego bilo kakva formalna posveta.
- Reakcije javnosti, međutim, pokazale su koliko se privatni potezi javnih ličnosti često posmatraju kroz prizmu senzacionalizma. Olivera je priznala da je umorna od nagađanja i bombastičnih naslova koji pokušavaju da svaku odluku pretvore u skandal. Kako Kurir prenosi, ona je otvoreno govorila o osećaju da se, u trenutku kada neko postane javna ličnost, gubi granica između ličnog i javnog. „Mnogi vas poistovete sa javnom svojinom“, poručila je, naglašavajući da takav pristup često zanemaruje osnovnu ljudsku potrebu za dostojanstvom i mirom.
Posebno je istakla zahvalnost što se o njenoj deci i porodici uglavnom ne piše zlonamerno ili neprovereno. U vremenu kada se vesti često svode na preuzimanje objava sa društvenih mreža, greške su, prema njenom mišljenju, neizbežne. Ipak, ona razlikuje nenamernu aljkavost od zlobe, naglašavajući da su pogrešni zaključci ponekad posledica brzine, a ponekad svesne potrebe za senzacijom. Upravo ta razlika, kako smatra, pravi veliku štetu ljudima koji prolaze kroz lične gubitke.
U sredini cele priče stoji sećanje na Đorđa Balaševića, čije ime i delo i dalje izazivaju snažne emocije širom regiona. Olivera nikada nije skrivala koliko joj je teško da se nosi sa njegovim odlaskom, ali je isto tako jasno stavila do znanja da sećanje na njega ne zavisi od prezimena na koricama knjige.
- Njihova zajednička istorija, godine ljubavi, stvaranja i porodice, ostaju neizbrisivi deo njenog života. Kako navode Novosti, njen potez mnogi bliski prijatelji doživeli su kao suptilan, gotovo poetski način da spoji prošlost, sadašnjost i porodično nasleđe. Važno je razumeti da je Olivera kroz godine bila mnogo više od „supruge poznatog muzičara“.
Ona je bila svedok i saputnik njegovog stvaralaštva, ali i osoba sa sopstvenim identitetom, glasom i pričama. Povratak devojačkog prezimena u ovom kontekstu može se posmatrati kao čin samopotvrđivanja, a ne kao negacija zajedničkog života. To je poruka da ljubav i sećanje ne zavise od formalnih oznaka, već od dubine odnosa koji je postojao.
Na kraju, Oliverina poruka deluje jednostavno, ali snažno: nema misterije, nema skandala, samo lična odluka proizašla iz poštovanja, emocije i potrebe da se očuva veza sa sopstvenim korenima. U svetu u kojem se svaka promena tumači kao senzacija, njen glas podseća da iza javnih imena stoje ljudi sa stvarnim osećanjima. Kako ističu Novosti, ovaj gest je pre svega tiha, dostojanstvena posveta prošlosti i simbol nastavka života sa svim njegovim uspomenama.
