Osman je odrastao u Zvorniku, malom i mirnom gradiću u Bosni, u kojem su njegova porodica i život bili ispunjeni smijehom, ali i velikim odgovornostima. Njegovi roditelji su imali sedmoro dece, što je kuću činilo živahnim, ali istovremeno i zahtevalo mnogo truda i organizacije.
- Međutim, njegov život se dramatično promenio kada je sa samo osam godina izgubio oca. Smrt muškog roditelja dovela je njegovu porodicu u veoma tešku situaciju. Osmanova majka, iako snažna žena, morala je da se bori da preživi sa dvoje dece, bez podrške svog supruga. Ubrzo nakon toga, već sa dvanaest godina, Osman je donio jednu od najvažnijih odluka u svom životu. Otišao je na Romaniju, u blizinu Sokoca, da radi u najmu kod pravoslavne porodice, želeći da pomogne svojoj majci i sestri. Iako je bio još dijete, njegova želja za pomaganjem porodici bila je ogromna i bio je spreman da preuzme odgovornost za njihove živote.
“Teško smo živeli kod kuće, a već tada sam imao želju da im obezbedim lepši i ugodniji život” – kaže Osman. U tim teškim vremenima, snaga njegove odlučnosti bila je neočekivana za dečaka njegovih godina. Iako je bio samo dvanaestogodišnji dečak, shvatio je da mora nešto učiniti kako bi olakšao život svojoj porodici. Tako je došao u porodicu Novosel, gde je upoznao Milana i njegovu ženu Velu, ljude koji su se, uprkos različitim verovanjima, ponašali prema njemu kao prema svom detetu. Milan i Vela su ga prihvatili sa ljubavlju, a on je u njihovoj kući doživeo mnogo bolje uslove nego što je imao kod kuće. Kako se seća Osman: „Bilo mi je bolje nego kod moje kuće. Lepše smo živeli, a on me nije odvajao od svog sina, bez obzira na veru.“
- Milan i Vela su mu pružili stabilnost, ljubaznost i radnu disciplinu, što mu je omogućilo da odrasta u sigurnom okruženju. Bio je to period kada je Osman naučio mnoge životne vrednosti. Uzevši na sebe odgovornost za različite poslove, kao što su branje gljiva, sakupljanje drva i briga o voću i povrću, Osman je postao veoma odgovoran mladić. Vremenom, njegova majka je shvatila da njen sin, uprkos tome što je daleko od kuće, zapravo pomaže svojoj porodici više nego što je mogla da zamisli. Kako je rekao, „Kasnije je majka dolazila da uzima pare. Milan joj je davao unapred. Tako je preživljavala sa sestrom“. Bilo je to vreme kada je odgovornost prešla sa njega kao deteta na odraslu osobu, što je bio ogroman korak u njegovom životu.
- Osman je bio voljan da žrtvuje svoje detinjstvo kako bi obezbedio bolji život svojoj porodici. Iako su mu dolasci njegove majke donosili tugu jer je on bio srećan u novoj sredini, on je bio siguran da je to bila ispravna odluka. Vremenom, ona je prihvatila činjenicu da će njen sin ostati u porodici Novosel, jer su zarade koje je donosio pomogle porodici da preživi. U tom periodu, Osman je uveo promene u svom životu koje će oblikovati njegovu budućnost, razvijajući izuzetnu snagu karaktera i sposobnost da se nosi sa svim životnim izazovima. „Ja sam srećan što sam sve to prošao. To me očeličilo. Danas mojoj deci ništa neće trebati“, kaže sa ponosom Osman, sada odrasli čovek. Mnoge godine teškog rada i nesebičnog truda naučile su ga vrednostima koje mu danas pomažu u životu.
Po povratku sa Romanije, Osman je nastavio svoj život, odlučio se za brak sa devojkom iz svog kraja i preselio se u Beograd. Odrasli su, kao mladi ljudi, u stabilnijim uslovima, ali iskustva koja je stekao tokom svoje mladosti, prepunoj borbi i odgovornosti, ostala su mu dragocena. Nije bilo lako, ali su ga upravo ta iskustva oblikovala u osobu koja danas ima duboko poštovanje prema radu i vrednostima porodice. Za njega, život na Romaniji i ljudi koje je tamo upoznao ostali su trajna inspiracija. Osman ne zaboravlja porodicu Novosel, koja je, bez obzira na različitu veru, pružila ljubav i podršku. „Želim da jednog dana posetim njegovog sina, da vidim gde je sada, da li živi u staroj kući ili je odselio. To mi je uvek u mislima.“
Njegova priča je svetli primer kako ljubav, podrška i rad mogu prevazići sve prepreke, čak i one koje nameću različite veroispovesti. Primer koji Osman daje danas, nakon svega što je prošao, jeste i dokaz da su solidarnost i međusobna pomoć ključni za prevazilaženje životnih teškoća. Solidarnost u zajednicama – kako mala dela mogu da promene svet“. Stil Kurir, 2025. godine.
Ovaj izvor nam pokazuje kako solidarnost, baš kao u slučaju Osmena i porodice Novosel, može pozitivno da oblikuje živote. „Značaj međusobne pomoći i podrške u teškim vremenima“. Mondo, 2025. Takođe, pruža dubok uvid u značaj zajedništva u trenucima nesigurnosti i teških životnih okolnosti. : „Porodične vrednosti i odgovornost – ključ za srećniji život“. Espreso, 2025. Pomaže nam da shvatimo koliko su porodica i odgovornost ključni za formiranje stabilnih temelja života i snage za suočavanje sa izazovima.Osmanova priča je inspiracija svim onima koji se suočavaju sa životnim teškoćama, pokazujući da prava podrška i ljubav mogu promeniti tok života.
