U ovom članku otkrivamo koji se zimski cvet, prema feng šuiju, smatra pravim čuvarom dobre energije u domu. U nastavku saznajte zašto ga nazivaju čarobnicom među biljkama i kako može uneti harmoniju, toplinu i sreću u vaš prostor….
astronomska sećanja koja su nastala iz Titove kuhinje zabeležena su u knjizi pod nazivom “Jelovnici poznatih ljudi – Kako je jeo Josip Broz Tito”. Josip Broz Tito, bivši predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bio je poznat po tome što je uživao u dobroj hrani, smatrajući sebe velikim gurmanom.
- Ipak, kako bi održao zdravlje, ali i zadovoljio svoje gastronomske potrebe, za njega je razvijen poseban nutricionistički program. Iza tog plana stajali su vrhunski lekari i kuvari, koji su zajedno radili na tome da predsednik Jugoslavije uživa u hrskavoj, ali i zdravoj ishrani. Kako Blic otkriva, program je bio temeljno dizajniran kako bi omogućio Titovoj ishrani da bude ukusna, ali ujedno i uravnotežena, s ciljem da mu se olakša svakodnevni život i obaveze.
Branko Trbović, koji je dugi niz godina radio kao nutricionista prateći Titove putovanja širom zemlje i inostranstva, bio je ključna figura u organizaciji Titove ishrane. Trbović je proveo više od trideset godina kao šef kuhinje na Belom dvoru, na brodu Galeb, u „Plavom vozu“ i u drugim Titovim rezidencijama i kućama za odmor. Njegovo iskustvo i detaljna sećanja na Titovu ishranu kasnije su postala osnova za knjigu, koju je kasnije podelio sa svetom.
– Blic prenosi da su Trbović i drugi stručnjaci pratili svaki detalj u Titovoj ishrani, kako bi obezbedili optimalnu ravnotežu između ukusa i zdravlja, pri tome vodeći računa o njegovim specifičnim potrebama kao državnom lideru. Ova knjiga nije samo izbor poznatih jela, već je i “gurmanska slika” koja osvetljava političke i životne aspekte Jugoslavije, pružajući ujedno i duhovite prikaze karaktera važnih ličnosti iz tog vremena.
Jedan od ključnih trenutaka u Titovoj ishrani bio je dnevni jelovnik, koji je bio pažljivo planiran i balansiran. Preporučeni jelovnik sastojao se od nekoliko obroka tokom dana, koji su se bazirali na jednostavnim, ali ukusnim jelima.
Doručak je obuhvatao crnu kafu (140 ml), uz šlag (20 g), beli hleb (20 g) i puter (5 g). U 11 časova Tito je uživao u pilećim bubcima u supi (100 g) sa belim hlebom (20 g). Ovaj doručak imao je samo 115 kalorija, što je omogućilo da započne dan bez previše kalorijskog unosa, ali sa dovoljno energije.
- Ručak je bio bogatiji i sadržavao je gratiniranu teleću prsa (120 g), sa dodatkom ulja (5 ml), krompira restovanog (50 g) i vrganja u sirćetu (20 g), uz zelenu salatu i crveni kupus (30 g) sa malo ulja (5 ml). Kao desert, Tito je uživao u knedlama sa šljivama (20 g šljiva, 20 g krompira, 5 g brašna, 5 g šećera i ¼ jajeta). Ukupno, ovaj obrok imao je 589 kalorija, što je bilo dovoljno za obezbeđivanje energije tokom popodnevnih aktivnosti. U 16 časova, Tito je unosio jogurt (114 kalorija), što je bilo lagano i osvežavajuće pred večeru. Blic napominje da su svi obroci bili dizajnirani kako bi zadovoljili Titove prehrambene potrebe, ali i da budu ukusni i laki za probavu.
Večera je bila nešto lakša, ali jednako ukusna. Tito je uživao u goveđoj supi (150 ml) sa poširanim jajetom, kao i ražnjićima od pilećeg belog mesa (50 g) i safaladom (40 g). Pomfrit (20 g) sa uljem (5 ml) bio je standardni dodatak, dok je salata uključivala kiseli kupus (50 g) i kiselu papriku (50 g). Kao desert, Tito je voleo jabuke (100 g), koje su bile lagani završetak obroka. Ukupno, večera je imala 392 kalorija. Iako je ovaj obrok bio lakši, ipak je pružao dovoljno nutrijenata za završetak dana.
Poslednji obrok u danu bio je safalada (150 g), koja je bila bogata hranljivim sastojcima. Ukupno, Tito je unosio 1605 kalorija u toku dana, s tim da su obroci bili dobro balansirani i prilagođeni njegovim potrebama. Na osnovu podataka iz Blica, Tito je u proseku unosio dovoljno kalorija i makronutrijenata, uključujući belančevine (101,3 g), masti (85,9 g) i ugljene hidrate (145 g), kako bi održao zdravlje, ali i uživao u hrskavoj ishrani.
- Za zaključak, Titova ishrana bila je pažljivo planirana, s ciljem da bude ujedno ukusna, lagana i nutritivno uravnotežena. S obzirom na sveobuhvatan plan koji je obuhvatao specijalizovane nutricioniste i kuhare, Josip Broz Tito je mogao da uživa u bogatoj, ali zdravoj ishrani, koja je odgovarala njegovim potrebama.
Prema rečima Branka Trbovića, nutricioniste koji je bio zadužen za Titovu ishranu, važno je bilo balansirati uživanje u hrani sa njegovim državničkim obavezama, pružajući mu hranu koja je bila i hranljiva, ali i ukusna. Blic navodi da je ovakva pažnja prema ishrani Tita postavila temelje za sve one koji su radili sa visokim zvaničnicima, pokazujući kako jedan dobro isplaniran jelovnikmože imati dugoročne koristi.
