Ovo piće mnogi smatraju bezazlenim, a polako i neprimetno oštećuje mozak

U ovom članku Vam otkrivamo koje piće mnogi smatraju bezazlenim, a koje može imati ozbiljne posljedice po zdravlje mozga. U nastavku saznajte o kojem je napitku riječ i zašto stručnjaci savjetuju oprez…

Kada razmišljamo o hrani koja podržava zdravlje mozga, obično se setimo voća, povrća, orašastih plodova i zdravih masti. Međutim, postoje i namirnice koje možemo unositi svakodnevno, a koje mogu imati dugoročno negativan uticaj na funkciju mozga. I dok mnogi od nas smatraju da je brzoj hrani i povremenim slatkišima mesto na listi opasnih namirnica, postoji jedan često zanemaren faktor koji može imati još ozbiljnije posledice po zdravlje mozga – zaslađena pića. “Ona.rs” naglašava da se problem ne odnosi samo na klasična zaslađena gazirana pića, već i na dijetalne varijante koje se često smatraju zdravijom alternativom.

• Iako zaslađena pića mogu izgledati kao bezopasni dodatak svakodnevnoj rutini, stručnjaci upozoravaju da upravo tečni šećer predstavlja jedan od najpodmuklijih faktora koji utiču na zdravlje mozga. Naime, kada konzumiramo pića poput gaziranih sokova, energetskih napitaka ili zaslađenih čajeva, dolazi do naglog skoka šećera u krvi, što izaziva brz odgovor organizma lučenjem velike količine insulina.

Ovaj proces, koji se ponavlja iz dana u dan, može dovesti do razvoja insulinske rezistencije – problema koji nije samo vezan za telo, već se prenosi i na mozak. “Nin” izveštava da je insulinska rezistencija u mozgu povezana sa slabijom koncentracijom, problemima sa pamćenjem, sporijom obradom informacija, kao i povećanim rizikom od kognitivnog pada i demencije.

• Iako su ove promene često suptilne i ne javljaju se odmah, kasniji efekti mogu biti ozbiljni. Uz sve to, visok unos šećera podstiče hronične upalne procese i oksidativni stres, koji direktno oštećuju moždane ćelije. “Ona.rs” prenosi podatke o tome kako se tečno unosimo previše šećera, a da toga nismo ni svesni, jer zaslađena pića ne izazivaju osećaj sitosti. Na primer, jedan litar gaziranog pića može sadržavati količinu šećera koja premašuje preporučeni dnevni unos, što znači da je vrlo lako unositi velike količine šećera u telu bez da imamo osećaj preterivanja.

Zanimljivo je da se te zaslađivače ne koristi samo za zaslađivanje tradicionalnih napitaka, već i u dijetalnim verzijama koje mnogi smatraju boljim izborom. Međutim, istraživanja pokazuju da ni veštački zaslađivači nisu bez rizika. Učestalo konzumiranje dijetalnih pića sa veštačkim zaslađivačima povezano je sa bržim padom kognitivnih funkcija, naročito kod osoba mlađih od 60 godina. Najveći problemi se javljaju u oblastima pamćenja, verbalne fluentnosti i brzine razmišljanja. Mehanizmi za ove promene još nisu potpuno razjašnjeni, ali se sumnja da veštački zaslađivači utiču na metabolizam mozga i signalne puteve povezane sa apetitom i nagradom.

Za decu i mlade, čiji se mozak još uvek razvija, zaslađena pića mogu imati još ozbiljnije posledice. Velike studije sprovedene u Aziji i Evropi pokazale su da deca koja redovno konzumiraju zaslađene napitke imaju veći rizik od razvoja poremećaja pažnje, slabijih rezultata na kognitivnim testovima, pa čak i izraženijih problema sa impulsivnošću. Mozak u razvoju je osetljiviji na nagle promene nivoa šećera, što može ometati formiranje neuralnih veza odgovornih za fokus, samokontrolu i učenje. “Ona.rs” izveštava da ovakvi problemi mogu ostaviti dugoročne posledice, koje se prenose u kasniji period života.

• Simptomi negativnog uticaja šećera na mozak često se ne pojavljuju odmah. Kod odraslih, prvi znaci se javljaju postepeno i obično se pripisuju umoru ili stresu. Među najčešćim simptomima su osećaj mentalne magle, zaboravnost, pad koncentracije i sporije donošenje odluka. Dugoročne studije pokazuju da osobe koje tokom života konzumiraju velike količine zaslađenih pića imaju lošije rezultate na testovima pamćenja i učenja, kao i veći rizik od razvoja neurodegenerativnih bolesti u kasnijem životnom dobu.

S obzirom na sve ove negativne efekte, postavlja se pitanje kako zaštititi mozak od prekomernog unosa šećera. Dobra vest je da mozak ima sposobnost oporavka, posebno kada se promene uvedu na vreme. Smanjenje ili potpuno izbacivanje zaslađenih pića iz svakodnevne rutine može značajno doprineti boljoj koncentraciji, stabilnijem raspoloženju i dugoročnom očuvanju kognitivnih funkcija. Preporučuje se da zaslađene napitke zamenimo vodom, nezaslađenim čajevima ili vodom sa limunom i začinskim biljem. “Nin” sugeriše da bi roditelji takođe trebalo da budu oprezni i izbegavaju davanje zaslađenih pića maloj deci, jer je uticaj na njihov mozak još osetljiviji.

Zaslađena pića deluju bezazleno, ali njihovi efekti na mozak nisu ni brzi ni očigledni – oni su tiho, postepeno kumulativni. Svesni izbori koje pravimo danas mogu imati ogroman značaj za mentalno zdravlje sutra, zbog čega je važno biti informisan i doneti bolje odluke za naš mozak i telo.