U današnjem članku vam pišemo na temu ljudskosti i ostavštine Halida Bešlića, pevača koji je za života postao simbol dobrote, skromnosti i topline.
- Njegov odlazak doneo je suze i tugu, ali i podsetnik koliko jedan čovek može da ostavi snažan trag ne samo u muzici, već i u srcima običnih ljudi. Na komemoraciji se čula samo tišina i poštovanje, jer se svi sećaju umetnika koji je ujedinjavao ljude svojom pesmom i karakterom.
Sala u kojoj je održana komemoracija bila je ispunjena emocijama koje je teško opisati. Njegove kolege, prijatelji i brojni građani došli su da odaju poslednju počast umetniku čije pesme nisu bile samo note, već priče koje spajaju generacije. Halid je tokom života ostao čovek bez neprijatelja, što ga je činilo posebnim u vremenu punom sujeta i razdvajanja. Njegova smirenost i toplina činile su ga posebno voljenim i poštovanim, jer je uspeo da kroz jednostavnost pokaže veličinu.
- Njegov dugogodišnji prijatelj i vozač, Vlado Pejić, evocirao je uspomene koje najbolje oslikavaju Halidovu narav. Govorio je o trenucima kada su ga ljudi prevarili u poslovnim dogovorima. Iako je bio povređen, Halid nikada nije nosio mržnju u srcu. Na kraju bi uvek govorio: “Ma neka, kao da ih nikad nisam ni imao.” Takav stav pokazuje snagu opraštanja, osobinu koju retko ko poseduje. Njegov izbor da ne gaji gorčinu ostavlja jasnu poruku – prava veličina je u tome da čovek nastavi dalje oslobođen tereta.
U domaćim izvorima, poput portala Kurir, naglašava se da je Halid do poslednjeg dana ostao čovek iz naroda. Njegova benzinska pumpa i motel bili su mesta na kojima su se okupljali ljudi iz različitih krajeva. Dolazili su da popiju kafu i da makar na kratko razgovaraju s njim, jer su znali da će tamo pronaći iskrenu toplinu i osmeh. Danas ta mesta izgledaju pusto, ali sećanja na susrete s Halidom i dalje žive u pričama onih koji su ga poznavali.
- Halid nije bio čovek koji se hvalio svojim delima, niti je tražio priznanje. Pomagao je ljudima u tišini, verujući da dobrota ne traži publicitet. Kolege su ga pamtili po tome što je umeo da sasluša i da pruži podršku, a publika po njegovim pesmama koje su uvek imale jasnu i iskrenu emociju. Od “Miljacke” do “Romanije”, svaka njegova pesma nosila je delić njega samog, i zato se u njima ljudi pronalaze i danas. Onaj ko je jednom slušao Halida, nosi deo njegove topline zauvek.
Kako prenosi Stil Kurir, Halid je bio umetnik koji je u teškim vremenima uspevao da spoji i pomiri ljude. Njegova muzika je prevazilazila granice jezika i kultura, jer su njegove pesme govorile univerzalnim jezikom ljubavi i ljudskosti. Njegov odlazak jeste veliki gubitak, ali ostavština koju je iza sebe ostavio ostaje večna. Upravo zato mnogi ga i danas pominju kao simbol jedinstva, jer je kroz muziku povezivao ono što su drugi razdvajali.
- On sam nikada nije bio čovek velikih reči, ali njegova dela govore dovoljno. Ljubav prema porodici, poštovanje publike i skromnost kojom je živeo najbolje govore o njemu. Njegova ostavština nije samo muzička, već i moralna – primer da umetnik može živeti skromno i pošteno, a da pritom ostane voljen i poštovan. Upravo u toj jednostavnosti leži snaga njegovog lika.
Kako prenosi Avaz, mnogi će Halida pamtiti ne samo po velikim pesmama, već i po toplini koju je širio gde god da se pojavi. Njegova bliskost s publikom učinila je da ga ljudi doživljavaju kao nekog svog, a ne kao dalekog umetnika s bine. Bio je oslonac i podsećanje na prave vrednosti – da se u životu ceni ljubav, iskrenost i toplina među ljudima.
- Na kraju, Halid Bešlić ostaje zapamćen kao pevač, ali pre svega kao čovek. Njegov život svedoči da i u svetu muzike, gde vladaju sujete i rivalstva, može da se živi sa verom u ljude i sa osmehom. Njegove pesme nastaviće da ga oživljavaju svaki put kada neko zapeva njegov stih. Jer Halid je ostavio mnogo više od muzike – ostavio je primer ljudskosti koja ne umire. Zato će njegov duh živeti u melodijama, uspomenama i srcima onih koji su ga voleli.
