Ljuban Jednak je bio čovek čija je životna priča duboko potresla sve koji su imali priliku da je čuju. Njegova sudbina nije samo odražavala tragediju koju su prošli Srbi tokom Drugog svetskog rata, već i snagu i upornost koja je obeležila njegov život.
- Iako je preživeo strašne trenutke koje nije želeo da podeli sa svojim najbližima, Ljuban je postao simbol srpskog stradanja u Glinu, gde je jedini preživeo jedan od najstrašnijih pokolja u istoriji. Da bi se poštovao njegov izuzetan život i žrtva koju je podneo, patrijarh Pavle je 1995. godine uručio Ljubanu Orden Svetog Save I reda, a pri tom mu je pred svima poljubio ruku, što je bio samo jedan od mnogih gestova poštovanja koji su pratili njegov život. Ljubanova životna priča duboko je pogodila ne samo njegovu porodicu, već i širu javnost, uključujući i patrijarha Pavla, koji nije mogao da ostane ravnodušan prema onome što je ovaj čovek preživeo.
Rođen u Glini, Ljuban je 1941. godine, u samo 26. godini života, postao svedok jednog od najtragičnijih trenutaka u istoriji ovog područja. Tada su ustaše, okupatori u tadašnjoj Jugoslaviji, ubile više od 1.700 Srba u glinskoj crkvi, među kojima su bili i članovi njegove porodice. Ljuban je bio uhapšen, vezan žicom i odveden u crkvu, gde je pretrpeo užasne torture. Telo je bilo prepunjeno ranama, a sam Ljuban je verovao da je smrt neizbežna. Ipak, preživeo je, zahvaljujući svojoj hrabrosti i nevjerovatnoj sreći. Bacili su ga među mrtve, ali Ljuban je preživeo i izvučen je iz jame, ranjen, ali živ. Prošao je kroz pakao, ali nikada nije dozvolio da mržnja preplavi njegovo srce, što je jedan od razloga zašto je bio toliko poštovan od strane svih koji su ga poznavali.
- Nakon rata, Ljuban je odbio ponude da živi u velikim gradovima poput Beograda ili Zagreba, kao i ponude dijaspore da se preseli u Ameriku. Iako je bio nosilac Partizanske spomenice, koja je simbolizovala njegovu borbu u Drugom svetskom ratu, odlučio je ostati u Glini, svom rodnom kraju. Tu je nastavio svoj život, miran i povučen, ali sa stalnim posetama snovima i sećanjima na užase koje je preživeo. Iako je bio duboko pogođen prošlošću, Ljuban nije podsticao mržnju i nije nosio nikakav gnev prema onima koji su mu učinili neizmernu patnju. To je bio jedan od ključnih faktora koji je oblikovao njegovu ličnost, a potom i njegovu duboku dušu koju su mnogi obožavali i poštovali.
- Tada, 1995. godine, kada je izbegavao iz Gline tokom akcije „Oluja“, Ljuban je bio na ivici da napusti svoju rodnu kuću, koja je bila napadnuta od strane hrvatske paravojske. Tada su u njegovoj kući, koja je bila jedina preostala u selu, pucali, znajući da je to dom jedinog svedoka masakra iz 1941. godine. Iako je bio u izbegličkoj koloni, Ljuban nije mogao da zaboravi svoj rodni kraj, svoju prošlost i svoje korene. Ubrzo je, nakon nekoliko meseci, preselio u Beograd, ali nije mogao da pronađe mir. Preminuo je 1997. godine, gotovo dve godine nakon što je napustio Glinu, a smrt je došla kao konačna posledica svih strahota koje je preživeo. Za njegovu smrt veruje se da je uzrokovana tugom za izgubljenim domom i za svime što je prošao tokom svog života.
Ljubanov život je bio obeležen gubicima, strahotama i borbom za opstanak, ali njegova životna filozofija bila je ispunjena smirenjem i poštovanjem drugih. Njegov unuk Srđan, koji je odrastao uz svog dedu, sećao se mnogih trenutaka iz njegovog života. U jednoj priči Srđan je ispričao kako je deda odgovorio na odluku njegovog oca Steva da se oženi Hrvaticom: „Ženi se samo ako joj nikada nećeš prebaciti što je Hrvatica, a ja sigurno neću, jer ona je dobra žena“. Ljuban je svojim ponašanjem i životnim izborima pokazivao da ljubav, poštovanje i razumevanje mogu prevazići sve prepreke, čak i u najmračnijim vremenima.
- Dok je bio živ, Ljuban nije tražio pažnju i nije želeo da ga tretiraju kao heroja, iako je to svakako bio. Međutim, njegovo nasleđe živelo je kroz njegovu decu i unuke, koji su se ponosili njime i njegovom sposobnošću da izdrži najsvirepije torture bez da zadrži mržnju prema svojim progoniteljima. Čak ni njegova smrt nije bila praćena onim što bi zaslužio: dok je SUBNOR tražio da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, vlasti su to odbile, pa je Ljuban na kraju sahranjen na Bežanijskom groblju. Iako je život završio skromno, nasleđe koje je ostavio ne samo svojoj porodici, nego i celoj naciji, ostaje nezaboravno i neprocenjivo.
Priča Ljubana Jednaka je priča o hrabrosti, o duši koja je unatoč svemu ostala čista, i o tome kako život može da bude ispunjen patnjom, ali i nevjerojatnim unutrašnjim bogatstvom koje se ne može dotaknuti niti oduzeti. Njegova smirenost, koja je dolazila iz bola i tragedije, učinila ga je jedinstvenim, i on je, za mnoge, simbol toga kako se uprkos svemu, ostati veran sebi i svojim vrednostima
